Sirovi talenat, mladost i brzina

Sa tek malo preko 25 godina u proseku, Obala Slonovače jedna je od najmlađih selekcija na Mundijalu. I zvuči neverovatno, ali jedna od najboljih afričkih selekcija u 21. veku tek je 2026. godine dočekala da prođe grupnu fazu. I ko bi se kladio da je to istina ako pogledamo ko je sve igrao za "slonove" u poslednjih dvadesetak godina.

Na ovim prostorima, pogotovo u Srbiji i Crnoj Gori, pamti se prvenstvo iz 2006. godine, kada je Obala Slonovače upisala prvu pobedu u istoriji na Mundijalu i to protiv države koja praktično nije ni postojala u tom momentu. Aruna Dindan potpisao je taj trijumf sa dva gola, a na klupi je tada kao rezerva bio Emerse Fae koji sada kao selektor piše istoriju sa ovom nacijom. Često je znala sreća da okrene leđa, jer su recimo 2010. završili u grupi sa Brazilom, Portugalom i Severnom Korejom. Tada sa četiri boda nije bilo moguće lako proći u eliminacionu fazu. Sada, u novom formatu, to je najjednostavnija računica.

Na Mundijalu u Brazilu 2014. godine Grčka ih je koštala naredne runde i to penalom pred kraj utakmice. Jednostavno, nije bilo suđeno da prođu dalje. Potom je usledila kriza, Obala Slonovače propustila je dva svetska prvenstva.

Novi uspon, predvođen mladom generacijom i sa nekom novom energijom, krenuo je dolaskom Emersea Faea na klupu "slonova". Reč je dakle o čoveku koji zna i ima dovoljno fudbalskog iskustva da razume značaj nacionalnog dresa, ponosa i naboja. Sve je to doneo ekipi kada je postao selektor. A to kako je došao na klupu posebna je priča. Fae je postao prvi selektor imenovan tokom trajanja šampionata koji je na kraju osvojio titulu. U pitanju je Afrički kup nacija odigran početkom 2024. Fae se pojavio kao spasilac nakon užasne grupne faze i potom kroz eliminacione mečeve došao do finala i slavlja nad Nigerijom. Bilo je to i više nego dovoljno da iz v. d. stanja pređe u stalnog selektora.

Nakon tri meča na aktuelnom Mundijalu može se reći da je Obala Slonovače zasluženo u nokaut fazi. Pobede nad Ekvadorom i Kurasaom uz poraz od Nemačke. Šest bodova moglo je biti i sedam ili devet, da su u duelu sa Nemcima imali više sreće, ali i koncentracije. Pamtiće se i loša reakcija Adingre kada mu je bio otvoren put da pogodi za 2:1. Ipak, za njih je ovo uspeh, jer napravljen je istorijski iskorak, prvi prolazak grupne faze.

Ono što pleni u igri Obale Slonovače je brzina igrača koji igraju prema napred. Pogotovo krilnih fudbalera. Posebno se Fae u tom segmentu oslanja na Diomandea koji će ovog leta biti vruća roba na tržištu. Nije Liverpul tek tako bio spreman da istrese Lajpcigu na sto ponudu od 100 miliona. Ipak, to nije bilo dovoljno za Nemce koji trljaju ruke nakon svakog Diomandeovog poteza, driblinga, sprinta. Jer zaista deluje moćno i neuhvatljivo. Ne samo za slabašnu odbranu Kurasaa, već je znao u prvom koraku da izludi i nemačke defanzivce, baš kao i rivale iz Ekvadora. Ima nešto specijalno u nogama ovog momka. A moraće tek da podigne nivo Diomande i bude desna ruka selektora kada se u šesnaestini finala susretnu sa Norveškom.

Biće posebno zanimljivo videti koliko će prostora imati ovaj momak u defanzivnom sistemu Norveške sa tri štopera i kako će se uopšte Stale Solbaken prilagoditi Diomandeu i Dialou na desnoj strani. I upravo je to velika snaga Obale Slonovače, brzina i prodornost koju imaju po krilima. Fae je sa njima dvojicom dobio ono što žele sve moderne ekipe. Dva motorički fantastična igrača sa izuzetnim prvim korakom i raznovrsnim mogućnostima da nastave ili završe akciju. Dialo je ozbiljan dribler, onaj tehnički, prefinjeni, dok Diomande nekad deluje i sirovo, ali u pitanju je pravi fudbalski dijamant. Sa Nikolasom Pepeom iza najisturenijeg Bonija, sistem igre ili postavku na terenu mogli bi porediti sa Francuskom, naravno, ne upoređujući kvalitet igrača.

Emerse Fae očigledno dobro poznaje svoju ekipu i zna koje su joj mogućnosti, isto tako zna gde su limiti. Međutim, ova selekcija pleni na razne načine. Počevši od poslednje linije pa do momaka koji su zaduženi za završnicu. Kosonu i Usman Diomande predstavljaju ozbiljan tandem u štoperskoj liniji. Fudbaler Sportinga već nekoliko godina važi za jednog od najboljih mladih štopera, a ko je ljubitelj Football Managera sigurno ga je makar jednom doveo u svoj klub na nekom od poslednjih izdanja ove video simulacije. Kosonu je fudbaler Atalante, nekada član zlatne generacije Bajer Leverkuzena koja je osvojila Bundesligu i Ligu Evrope sa Ćavijem Alonsom. Uz Evana Ndiku iz Rome i Agbadua iz Bešiktaša, te Singa koji može biti štoper, mada je bek, Fae ima ozbiljan kapital u zadnjoj liniji.

Selektoru Obale Slonovače pojedini su zamerali da ponekad igra dosadno ili predvidivo. To jest da nije preterano taktički disciplinovan. Ako ne računamo Pepea kao plejmejkera, već krilo koje pored Diomandea i Dialoa ipak mora biti u sredini, Obali Slonovače možda u veznom redu nedostaje kreacije ili tehnike, ali im ne fali mišića i trke. Pre svega kod Sangarea i kapitena Kesija. Bivši fudbaler Milana i Barselone ima veći radijus kretanja, kao box to box igrač, dok je Sangare taj koji drži liniju ispred odbrane. Vezista Notingem Foresta pokazao je da može biti i te kako koristan i u završnoj trećini kada je pasom za Pepea pocepao odbranu Kurasaa za drugi gol na meču.

Obala Slonovače u ovom momentu nema individualne zvezde u ekipi kao nekada. Nema Didijea Drogbu, Jaju i Koloa Turea, Žervinja, Salomona Kalua. Ipak, ono što Emerse Fae sada poseduje je grupa mladih igrača koji su željni dokazivanja na najvećoj sceni. Iako je Dialo već u Junajtedu, tek treba da se potvrdi na velikom nivou, baš kao i Diomande koji je za jednu sezonu uspeo da zaludi evropske velikane.

Koliko ova generacija može u eliminacionoj fazi? U najmanju ruku rečeno žreb im nije bio naklonjen. Jer grupa sa Nemačkom i Ekvadorom u najavi je značila dva izuzetno teška meča, ali je glavni deo posla završen u meču sa južnoameričkom selekcijom. Ostaje žal što nisu savladali Nemačku ili osvojili makar bod pa otišli sa prve pozicije u narednu fazu. Ovako, odmeriće snagu sa Norveškom.

Stale Solbaken je u meču trećeg kola sa Francuzima izveo rezervni sastav. Nije bilo Halanda, Edegora, Serlota. Jasna je ideja i želja da one najbolje odmori pred izazove u nokaut fazi. Koliko će mu to doneti biće jasnije kada se sretnu u šesnaestini finala, ali je Norveška definitivno malo pokvarila utisak, za razliku od Obale Slonovače koja je osvojila isti broj bodova, ali nije bilo opuštanja. Iako bi protiv Kurasaa bili favoriti i sa rezervnim sastavom, Emerse Fae nije ništa prepuštao slučaju.

Meč između ove dve selekcije biće jedan od zanimljivijih u narednoj fazi. Biće to susret dva različita sistema i stila igre. Norvežani deluju taktički odgovornije i spremnije, dok afrička selekcija ima više brzine na individualnom nivou. Fae će morati malo da razdrma i napadača Bonija koji je dobio prednost u dve utakmice u odnosu na Ele Vaija. Protiv Norveške će jedan od njih dvojice koji se nađe na terenu morati da radi i te kako mnogo kako bi oslobodio prostor za ulazak krilnih napadača ili eventualno Kesija iz drugog plana.

Ako bi "Slonovi" eliminisali Norvešku, u osmini finala igrali bi sa pobednikom duela Brazil i Japan. Afrika je na prethodnom Mundijalu imala polufinalistu, ove godine put ka tom uspehu je teži, ali materijala ima. U Abidžanu se nadaju da je ovo generacija igrača koja ih na duže staze može učiniti moćnim faktorom svetskog fudbala.