Skaut sport u Engleskoj: Od Vemblija do Medou lejna

- Idemo na fudbal?

- Gde?

- London.

- London?

- London.

- London?

- Da, London. Znate – fish, chips, cup o’ tea. Loša hrana, još gore vreme, Mary fuc*ing Poppins. London!

Poput razgovora rođaka Avija, lika Denisa Farine u Ričijevom „Sneču“, sa bodigardom i kolegom pred put iz Njujorka u englesku prestonicu, tekao je dogovor Skaut sport ekipe.

Idemo u London da pratimo Engleska – Srbija, pa da pravimo priču o Nots Kauntiju. Premišljanja nije bilo.

Uverili smo se da hrana ipak nije toliko odvratna, da nema lošeg vremena već loše odeće i da na Ostrvu nema lošeg fudbala.

Onaj za koji biste pomislili da će biti loš bio je zapravo najbolji, a stadion četvrtoligaša ispričao nam je lepšu priču od najvećeg u Engleskoj, luksuznog doma „tri lava“. Možda smo samo subjektivni, razočarani razlikom u klasi između reprezentacija Engleske i Srbije ili očarani gostoprimstvom crno-belih domaćina u gradu Robina Huda.

U prekratkoj šetnji Engleskom, iako je dnevni prosek bio oko 18 km pešačenja, predstavićemo vam pet stadiona i događaje sa dve utakmice.

Posetili smo verovatno tri najznačajnija fudbalska zdanja u Londonu – osim Vemblija, Emirejts i Stamford bridž – i dva mesta fudbalske istorije: Siti Graund Notingem Foresta i Medou Lejn Nots Kauntija, najstarijeg profesionalnog kluba na svetu.

Vožnja dabl-deker autobusom, pešačenje po kiši širokim Olympic Way-om do Vemblija, lakoća ulaska na tribinu i lakoća domaćina u kontroli dešavanja na terenu – utisak su posete areni sa 90 hiljada sedišta.

Odlična popunjenost, audio-vizuelni spektakl pre početka utakmice, moć Kejna, Rajsa i Sake na terenu ostavljaju bez reči. Ali ne kao ulazak na Kop Medou Lejna, pesma navijača „svraka“ ili obilazak stadiona u društvu legende drevnog kluba. Takođe, oduševio je i pravi lower-league fudbal u meču četvrtog ranga sa Herogejtom.

Priča navijača „megpajza“, Džulijana Morisa - našeg domaćina, koji je bio u Crnoj Gori 2011. godine prateći Englesku na jednom od bezbroj gostovanja na kojima je bio, posebna je. Zajedno sa njegovim najboljim prijateljem Patrikom Lindzijem učinio je da se Skauti zaljube u Notingem i budu oduševljeni više gradom koji, osim najstarijeg profesionalnog fudbalskog kluba na svetu, ima i najstariji pab u Engleskoj, nego Londonom koji je nemoguće obići i pokriti na pravi način.

Na reci Trent, na svega 270 metara udaljenosti – što je najmanja razdaljina u Engleskoj između dva stadiona – istoriju je pisao, a danas je ponovo piše u Premijer ligi, Notingem Forest.

Jedini tim koji ima više pehara prvaka Evrope nego svoje države, klub legendarnog Brajana Klafa, danas je pod vođstvom specifične ličnosti Evangelosa Marinakisa i u svojevrsnoj je tranziciji i povratku na najviše grane.

Zajedno ćemo zaviriti i u Siti Graund, na čiji su teren, kako kaže vodič Piter, navijači prosipali pepeo svojih voljenih pokojnika, pa se na njemu i danas čuju glasovi.

Sa dva pehara Lige šampiona može da se pohvali i Čelsi – jedini tim iz Londona koji je pokorio Evropu i koji igra na Stamford bridžu od 1905. godine u kontinuitetu – takvu priču ima malo ko u Engleskoj, a o plavom stadionu u Fulamu ćete čitati i slušati i vi.

Baš kao i o Emirejtsu, koji značajniji pehar od FA kupa i Komjuniti šilda nije video od otvaranja 2006. godine, ali se 20 godina kasnije nada prvim elitnim trofejima. Arsenal, jedini klub po kom se zove neka stanica londonskog metroa, igra sjajno i obećava.

Za razliku od rođaka Avija mi smo, po povratku sa Ostrva, prijavili: „Idite u Englesku!“

Ako ne možete – vodi vas Skaut sport.