Postoji mnogo načina da se objasni kako se fudbalski svet ove godine okupio u Sjedinjenim Američkim Državama – i nijedan od njih nije isključivo sportske prirode. FIFA je odavno naučila da se novac ne sliva samo iz TV prava i transfera, već i iz pažljivo kalibrisanih globalnih spektakala, gde se sportska ideja upakuje u komercijalni format i pošalje direktno u srce tržišta.

Ovog juna i jula to tržište su – Sjedinjene Američke Države. Svetsko klupsko prvenstvo 2025. godine kreće ovog vikenda, prošireno na 32 tima, sa predstavnicima iz svih šest konfederacija. I dok su neki pozivi bili simbolični (Okeanija ima samo jednog predstavnika), drugi su bili finansijski neodoljivi – poput 12 mesta rezervisanih za Evropu. Iz AFC-a, CAF-a i CONCACAF-a dolaze po četiri tima, a domaćin je, naravno, Inter Majami koji je upao na, recimo popularnost Mesija.

A gde je novac, tu su i klubovi. Čak i oni koji su do juče tvrdili da ih u tom filmu nema.

Pre tačno godinu dana, Karlo Anćeloti je u intervjuu za "Il Đornale" rekao da "FIFA može da zaboravi“ – i da Real Madrid neće učestvovati na turniru koji nudi 20 miliona dolara za ceo nastup, dok je samo jedan meč Reala, kako je rekao, vredan isto toliko. Odzvanjao je i njegov zaključak: "Fudbaleri i klubovi neće učestvovati na tom turniru“.

Godinu dana kasnije, Real Madrid ne samo da učestvuje, već se ozbiljno priprema. Doveli su Trenta Aleksander-Arnolda ranije nego što bi morali (platili Liverpulu 10 miliona za igrača koji je besplatno stigao na Bernabeo), Džud Belingam odlaže operaciju ramena, a klub je u zvaničnom saopštenju poručio da su "ponosni i uzbuđeni“ što učestvuju.

Navodno nude svojim igračima bonuse od po milion dolara ako osvoje ovaj turnir.

Šta se promenilo?

Ništa, osim shvatanja da se od reputacije ne plaćaju računi. I da učestvovanje ne znači samo prestiž, već vrlo konkretnih 30+ miliona dolara za klubove poput Intera, koji se muče da finansijski zatvore sezonu. I ne samo oni – prema Infantinovim rečima, nagradni fond za timove iznosi milijardu dolara, dok je dodatnih 250 miliona evra predviđeno za solidarne isplate klubovima širom sveta.

S druge strane, treneri i igrači više nisu toliko tihi. Tomas Frank, verovatno novi trener Totenhema, kaže da „nema šanse“ da će gledati turnir – i pita: "Ko ga uopšte želi?“ Isto tvrdi i Džejmi Karager, bivši fudbaler Liverpula, danas jedan od vodećih novinara -  "Ne vidim da iko, ni igrači, ni navijači, ni treneri, zapravo želi da bude tamo. Možda ću i zaboraviti da se turnir uopšte igra“.

Ali zato računovođe nisu zaboravile. Inter, koji je fizički pao u finišu sezone zbog preopterećenja, finansijski bi se mogao stabilizovati upravo zahvaljujući ovom turniru. Kada se tako pogleda, pozivnica se nije mogla odbiti. Ni kod njih, ni kod bilo koga drugog.

A FIFA? FIFA ne odustaje od narativa da ne remeti fudbalski kalendar. Kažu da Klupski Mundijal zamenjuje nekadašnji Kup konfederacija i da se održava svake četiri godine. 

"Organizujemo samo 1% utakmica najboljih klubova“, rekao je Infantino. „A prihod ne ide u jednu zemlju – ide u 211 nacionalnih saveza. Bez nas, 70% članica FIFA-e ne bi imalo profesionalni fudbal.“

I dok evropske lige planiraju takmičarske mečeve u Dubaiju i Singapuru, FIFA poručuje: "Mi moramo da štitimo svetski fudbal.“ Jer evropski klubovi, kako kažu, radije pune kalendar prijateljskim utakmicama i turnejama, nego da igraju zvanične mečeve sa pravim ulogom.

Istina je, naravno, negde između.

Kritike dolaze i sa evropskog i južnoameričkog tla – ali ne treba zaboraviti da su upravo timovi iz Južne Amerike tradicionalno najviše cenili ovo takmičenje. Za njih je duel sa Realom ili Bajernom pitanje ponosa. A neki evropski igrači – poput Harija Kejna ili Tomasa Milera – govore o turniru kao o "jedinstvenom iskustvu“. Miler, koji želi da se oprosti od Bajerna sa stilom čak kaže: "Oseća se kao Svetsko prvenstvo. Ovo je mnogo veće od prethodnih verzija“. 

Nije sigurno na šta će sve to da liči.

Ali jedno je sigurno – svi su tamo. I dok se igrači žale, treneri odmahuju rukom, a navijači zevaju, klubovi kalkulišu i broje. A kada brojke pređu 30 miliona, niko ne pita da li je turnir potreban.