WHY ALWAYS ME: Grešnik i dežurni krivac

Bio je 23. oktobar 2011. godine kada je Mančester Siti otišao u goste kod ljutih rivala sa crvene strane grada. U 22. minutu, Mario Baloteli je zabio gol i podigao dres preko glave da pokaže poruku na majici koju je nosio ispod: „Why always me?“ (Zašto uvijek ja?) Dan ranije, Baloteli je zapalio sopstvenu kuću jer je aktivirao vatromet - unutar kuće.

Kombinacija velikog fudbalskog potencijala i sasvim nepredvidljivog ponašanja učinila je Maria Balotelija jednim od najfascinantnijih figura u sportu uopšte. Neosporan talenat je na bljeskove pokazivao na terenu, pa je mnogo više ostao upamćen po svojim ludorijama, kako na terenu tako i van njega. Mediji su jedva čekali neki novi nestašluk a treneri sa kojima je sarađivao najčešće nisu znali šta da rade sa njim i kako da mu pristupe. Jednu nezaboravnu priču o Baloteliju imao je veliki Žoze Murinjo.

„Mario? Mogao bih da napišem knjigu od 200 strana o svoje dvije godine sa Mariom u Interu“, započeo je Murinjo. „Ta knjiga bi bila komedija. Kad smo jednom gostovali u Kazanju (protiv Rubina), svi moji napadači su bili povrijeđeni, i Eto i Milito, Mario je bio jedini napadač kojeg sam imao na raspolaganju. Mario je dobio žuti karton u 42. ili 43. minutu. I onda sam u svlačionici na poluvremenu proveo 14 od 15 minuta pauze pričajući sa Mariom: Mario, ne mogu da te promijenim, nemam zamjene, ne diraj nikoga, igraj samo sa loptom. Ako te neko provocira - bez reakcija, ako sudija pogriješi – bez reakcija, Mario molim te.

Minut 46. – crveni karton.“

Taj Minut 46. najbolje opisuje Balotelija o kojem su tokom karijere kružile razne legende i pratili ga neobični skandali. Kao igrač Intera, nije se libio da obuče dres Milana na televiziji. U Sitiju mu je bilo dosadno pa je sa prozora pikado strelicama gađao omladince. Nosio je hiljade evra sa sobom, pa je na pitanje policije zašto nosi toliki novac, odgovorio: „Zato jer sam bogat.“ Nezaboravno ostaje i kad je svojim potezom na pripremnoj utakmici u Americi toliko iznervirao Roberta Manćinija da ga je ovaj automatski zamijenio.

I na našim prostorima je bilo fudbalera koji su bili nestvarno talentovani ali ih je „luda glava“ koštala bolje karijere i većih uspjeha. Nema sumnje da se i jedan ljubimac navijača „crveno-belih“ ovih dana pita „Why always me“ baš kao i Mario. Nekako ispod radara prošla je vijest da je Crvena zvezda suspendovala Nemanju Radonjića do daljnjeg. Novo je to poglavlje u već podebeloj knjizi problema koje je ovaj Nišlija imao kroz svoju karijeru.

Kao što je Baloteli kao igrač Intera javno pokazivao naklonost Milanu, tako ni Nemanja Radonjić nije krio da navija za Crvenu zvezdu iako je igrao u omladincima Partizana. Priče su kružile da je na treninge dolazio u majici Zvezde, što je Nemanja kasnije demantovao.

Iz Partizana je nakratko otišao u Rumuniju pa ga je kao velikog talenta angažovala Roma. Valter Sabatini, koji je bio sportski direktor Rome od 2011. do 2016. godine, govorio je početkom ove godine za Gazetu dela Sport, a u jednom momentu se dotakao i srpskog reprezentativca:

„Radonjić je bio pravi igrački fenomen, ali i potpuno haotičan tip. Sa 16 godina je njegova glava već bila uništena, pio je i ostajao do kasno u gradu. Ponekad su ga ljudi nalazili ujutro kako spava na klupi,“ rekao je Sabatini, na šta ga je Radonjić ubrzo optužio na društvenim mrežama da širi laži.

U Torinu ga je Ivan Jurić na derbiju protiv Juventusa prvo ubacio u igru u 60. minutu da bi ga potom zamijenio samo 14 minuta kasnije! Radonjić je naravno pobjesnio na tu odluku trenera, koji je nakon utakmice objasnio svoj potez: „Ovaj dečko ima talenat, ali za šest mjeseci zajedničkog rada nisam uspio da napravim fudbalera od njega. On ima potpuni nedostatak poštovanja prema igri.“

Radonjić je u međuvremenu ušao u sukob i sa, sad već bivšim, selektorom Srbije Draganom Stojkovićem. Piksi je prestao da poziva Radonjića u državni tim i javno rekao da Radonjić „uništava sebe, Zvezdu i reprezentaciju“. Nemanja mu je onda na društvenim mrežama posvetio pjesmu Indire Radić sa stihovima „ti heroj nikad nisi bio, opraštam ti to, jer izdajice vole sebe jedino ...“

Kada je Stojković napustio poziciju selektora nakon katastrofalnih igara i rezultata protiv Engleske i Albanije, Nemanja je odmah objavio stori na kojem je samo pisalo „Sajonara“ uz emotikon japanske zastavice.

Svoj najbolji fudbal, Nemanja Radonjić je igrao u prvom mandatu u Crvenoj zvezdi. Uz podršku kluba, trenera Vladana Milojevića i njegovog tadašnjeg asistenta Milana Kosanovića, Radonjić je u Zvezdinom dresu eksplodirao. Djelovao je moćno i neuhvatljivo, a golovi Krasnodaru i Spartaku iz Trnave, te Partizanu, učinili su ga ljubimcem publike na Marakani.

Po povratku u Zvezdu prošle godine, navijače je zahvatila euforija, ali Vladan Milojević, takođe povratnik u klub, nije bio oduševljen. Štaviše, rekao je kako je Radonjić toliko nespreman da više ne može da bude na svom maksimumu. Ipak, znajući kakav talenat posjeduje eksplozivni Nišlija, davao mu je šansu uglavnom sa klupe i Radonjić je to koristio na pravi način, što se posebno moglo vidjeti protiv Štutgarta i Milana u Ligi šampiona.

Taman kad su svi mislili da je Radonjićeva karijera ponovo u usponu, nešto se desilo i pred utakmicu sa Jang Bojsom u posljednjem kolu Lige šampiona, Radonjić je kažnjen, zvanično zbog nediscipline, te nije putovao u Bern.

Taj se incident potisnuo i zaboravio ali ove sezone su ponovo počeli da isplivavaju problemi. Zvezda je u lošoj formi i nanizala je nekoliko slabih rezultata, ponajviše u domaćem prvenstvu. Radonjić, koji je ove sezone bio gotovo redovan starter, vrlo često nije bio u stanju da izdrži više od 45 minuta igre. Protiv Seltika je igrao prvih 20 minuta, onda potonuo i bio zamijenjen na poluvremenu.

Kulminacija se desila nakon poraza u Ivanjici od Javora (0:1), kada je medijima prostrujala vijest da je Crvena zvezda suspendovala Nemanju Radonjića. Na pres konferenciji pred utakmicu sa FCSB, Vladan Milojević je potvrdio da je Radonjić pod suspenzijom do daljnjeg i da će se klub dalje oglašavati po tom pitanju. Klub se pak još nije oglasio.

Kakva je dalja sudbina Nemanje Radonjića u Crvenoj zvezdi, zasad je nepoznanica. Zvaničnih informacija nema, a u medijima kruže priče o tome da klub nudi Radonjića zainteresovanim stranama. Da li je odnos Milojevića i „srpskog Balotelija“ nepovratno urušen ili ima još šanse da se Radonjić vrati u tim koji ozbiljno pati na krilnim pozicijama? Na kraju krajeva, i o Milojevićevoj poziciji se dosta spekuliše nakon serije loših rezultata, ali su pobjede na Lilom i FCSB-om malo utišale te priče.

Kako god bilo, Radonjiću je tek 29 godina. Umjesto da je sad na vrhuncu, u svojim najboljim igračkim godinama, njegova karijera ima velike amplitude. Ako ni u Zvezdi više ne žele da ga trpe, postavlja se pitanje kuda dalje za bivšeg fudbalera Benfike, Olimpika Marseja, Herte i Torina. Radonjiću odavno već ne priliči da bude „nestašni dečko srpskog fudbala“.

S druge strane, mnogi svijetli trenuci novije istorije kluba sa Marakane vezani su za lik Nemanje Radonjića i, uz sve svoje mane, on je igrač koji jednim potezom diže tribine. Stoga se s pravom postavlja i pitanje da li je Radonjić zaista imao svoj „Minut 46“ ili je neko morao da bude kažnjen za loše rezultate i poremećenu atmosferu u klubu. Da li je Žika Živac zaista dežurni krivac, da li je Nemanja Radonjić ovaj put možda samo „obeleženi negativac“?