Sanjamo otvorenih očiju

Nije da nema šta da se pogleda od sporta ovih dana na televiziji. Uz redovne utakmice u klupskim takmičenjima čije su sezone negde na polovini, smestila su se i pojedina nadmetanja za reprezentacije. Afrika je svoj fudbalski mundijal prvi put u istoriji smestila u dva meseca i dve godine, a novog prvaka dobiće u nedelju. Sedam dana kasnije, Evropa će dobiti vladara u vaterpolu, koje se nekako na „mala vrata“ uvuklo u sred zime, ali je činjenica da je godinama unazad januar rezervisan za njegovo veličanstvo – rukomet.

Sigurno je da je mnogo onih koji se igre na gerflor podlozi sete samo oko Svetog Jovana, eventualno tokom leta u olimpijskim godinama, ali to ne umanjuje draž koju ovaj sport može da nam pruži. Ovaj januar je rezervisan za kontinentalnu smotru, koja će biti održana u četiri grada u tri skandinavske države, a konačni pobednik će biti poznat prvog dana najkraćeg meseca u godini.  

Sistem takmičenja je isti kao i na prethodna tri šampionata. Opet su 24 reprezentacije raspoređene u šest grupa, iz kojih će samo po dve najbolje izboriti plasman u četvrtfinalnu fazu. Tamo će biti formirane dve nove grupe sa po šest ekipa, a po dve prvoplasirane razigravaće za medalje. U odnosu na prošli šampionat u Nemačkoj nove selekcije su Italija i Ukrajina, a nedostaju Grčka i Bosna i Hercegovina, zbog čega je bivša Jugoslavija spala „samo“ na pet reprezentacija.

Drugi krug kao imperativ

Srbija je redovan učesnik prvenstava Evrope, ovo će joj biti osmo uzastopno, ali je od osvajanja srebra 2012. pred svojim navijačima u drugu fazu prošla samo šest godina kasnije u Hrvatskoj. Na prethodnih šest šampionata odigrala je 21 utakmicu i ostvarila tek tri pobede pa ako je suditi po tradiciji, a ne smemo je zanemariti, nikome ne sme da preti pred početak takmičenja u danskom Herningu. Ipak, pravo na nadu nam niko ne može oduzeti.

Tu nadu dodatno podgreva novi selektor. Španski stručnjak Raul Gonzales doneo je sa sobom iskustvo igranja i osvajanja medalje na velikom takmičenju, pošto je bio deo nacionalnog tima na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996. godine, ali i, što je mnogo važnije, vođenja ekipe do samog vrha, jer je sa Vardarom bio prvak Evrope 2017. godine. Dugo je radio u Pari Sen Žermenu, a bio je i selektor Makedonije.

Ni ljubitelji rukometa u Srbiji ne znaju šta mogu da očekuju od svojih reprezentativaca. Gonzales je insistirao da jedine dve pripremne utakmice sa selekcijom Poljske prođu bez navijača i kamera pa niko nije video kako je upisan poraz iz sedmerca posle isteka 60 minuta (32:33) u prvom i remi (32:32) u drugom meču. Dobra je stvar što i rivali u grupi, selekcije Španije, Nemačke i Austrije, tek mogu da naslute kako će na terenu izgledati ova „nova“ Srbija.

Ako je suditi po rezultatima, kako u duelima sa Poljacima tako i u pripremnom oktobarskom porazu od Slovenaca (34:35), jedinom preostalom sa Gonzalesom na klupi, deluje da dosta bolje funkcioniše napad u odnosu na odbranu.

Razigravao je, sigurno, srpski selektor sve reprezentativce, a po broju pogodaka u ovim mečevima isticali su se, pre svih, pivotmeni Mijajlo Marsenić i Dragan Pešmalbek i levi bek Uroš Borzaš, koji bi trebalo i da predstavljaju glavnu osovinu u napadu. Realno, za bilo kakav bolji rezultat moraće na listi strelaca da im se pridruži još neko, pre svega iz bekovske linije. Očekuje se da Lazar Kukić preuzme konce igre kroz sredinu napada, uz svesrdnu pomoć Uroša Kojadinovića, dok bi se u kontranapadima igra gradila na braći Ilić, Nemanji i Vanji, odnosno Darku Đukiću i Vukašinu Vorkapiću. Ulogu „džokera“ mogli bi da zaduže Stefan Dodić i mladi Aljoša Damjanović.

Naravno, da bi šanse za plasman u narednu fazu uopšte postojale, trebalo bi da se istaknu i Dejan Milosavljev i(li) Vladimir Cupara pred golom. S obzirom na to koliko imaju znanja i iskustva, čini se da je pozicija golmana, uz onu na crti, najjači adut srpskog tima.

Vrline, ali i mane, verovatno će pokazati već večerašnji duel sa Španijom, koja jeste osvajač bronzane medalje na prethodnim Olimpijskim igrama, ali i supersila koja je u padu zbog smene generacija. Meč u subotu sa Nemačkom, prvim favoritom u A grupi, mogao bi da se sagleda iz ugla da može mnogo više da donese nego li da odnese, dok bi borba sa Austrijom, zakazana za ponedeljak, možda mogla da bude uvertira u nešto veliko. Ili strmoglavi pad u provaliju...

Prva zvezda je na klupi

Reprezentacija Crne Gore je u drugom delu žreba pa bi, verovatno, trebalo da se potrude sve sile nebeske da bi do susreta komšija u Herningu uopšte došlo. Pogled unazad nam kazuje da je Crnogorcima ovo sedmo uzastopno, a osmo ukupno učešće na šampionatima Evrope. Prvu fazu prošli su samo u dva navrata i upisali pet pobeda u 28 utakmica u istoriji na kontinentalnom takmičenju.

Prva zvezda ove selekcije, bez ikakve dileme, sedi na klupi. Didije Dinar, trofejni Francuz iz igračkih dana, ne može da računa na Nebojšu Simića, Nikolu Matovića i Aleksandra Bakića, a u pripremnim utakmicama sa Bosnom i Hercegovinom u kojima su zabeleženi pobeda (36:25) i remi (37:37), u napadu su prednjačili Miloš Vujović, Miloš Božović i Radojica Čepić. Aduti su, svakako, još i kapiten Mirko Radović, Branko Vujović, Stefan Čavor i Vuko Borozan, a na ruku im ide da u svojoj D grupi nemaju naspram sebe izrazitog favorita.

Na papiru je to, svakako, selekcija Slovenije, ali je ona desetkovana povredama pa bi eventualni trijumf u prvom meču u petak značajno podigao samopouzdanje u susretima sa Farskim Ostrvima i Švajcarskom u predgrađu Osla, Berumu.

Hrvati ciljaju polufinale

Od selekcija iz regiona, najveće šanse za visok plasman ima Hrvatska, koja se prošle godine pred svojima navijačima, osvajanjem srebrne medalje na šampionatu sveta, vratila u sam vrh. Islandski stručnjak Dagur Sigurdson ne može više da računa na penzionisanog Domagoja Duvnjaka, van spiska su i Marin Šipić i Leon Ljevar, pa će glavni aduti na terenu biti kapiten Ivan Martinović, Luka Cindrić, Mario Šoštarić i tandem golmana Dominik Kuzmanović – Matej Mandić.

Svi oni trebalo bi da budu dovoljni za plasman u narednu fazu u konkurenciji Švedske, Holandije i Gruzije, a za nešto više biće neophodno i malo sportske sreće.

Čini se da se Makedonci jedino mogu uzdati u sreću, ukoliko žele plasman u četvrtfinalnu grupu. Iako će u Skandinaviji učestvovati osmi uzastopni put na šampionatu Evrope, deluje da u konkurenciji Danske, Portugala i Rumunije ne mogu dalje od prve faze. Sigurno da se izabranici Kirila Lazarova, među kojima je jedini internacionalac golman Martin Tomovski, neće predati bez borbe, ali deluje da kvalitet Filipa Kuzmanovskog, Marka Miteva, Nikole Mitrevskog i ostalih saigrača nije na nivou potrebnom za neki dublji trag.

Ko će deliti pravdu?

Region će imati svoje predstavnike i među sudijama. Slave Nikolov i Đorđe Načevski iz Makedonije, Ivan Pavićević i Miloš Ražnatović iz Crne Gore, Bojan Lah i David Sok iz Slovenije i braća Amar i Dino Konjičanin iz Bosne i Hercegovine biće zaduženi za deljenje pravde u danima koji dolaze.