April je, počinje sezona Sitijevog juriša

Biti učitelj, ima li plemenitijeg zanimanja od tog? Njegov smisao je da u procesu učenja stvori boljeg od sebe. Dobrim delom ove sezone je delovalo da je Pep Gvardiola u tome i uspeo. Artetin Arsenal je u svakom segmentu bio najbolja ekipa u ligi.

A onda je izašlo na videlo odsustvo Artete negde sa početka prvog semestra. Iskusni, stariji predavači će reći da je jedan od osnovnih postulata ove igre da lopta mora da se poštuje, jer je fudbal takva igra da će kasnije, kad bude najviše trebalo, ta lopta znati da ceni taj odnos. Ili da ga kazni.

Možda baš zbog tog odsustva sa časa trenera Arsenala Havercove tri šanse nisu pretvorene u gol ili su dve stative Ezea i Gabriela bile saveznici Mančester sitija. A i Gvardiola nije samo učitelj. I on je bio nečiji učenik. Najbolji.

Pomalo neočekivano, jučerašnja utakmica je dobila epitet "utakmica sezone".

Neočekivano, s obzirom na razvoj sezone i zalihe bodova koju je u jednom trenutku imao Arsenal u odnosu na pratioce. Delovalo je da ishod ove utakmice može samo da potencijalno smanji bodovnu prednost Artetine čete. Ono što je, sa druge strane, bilo očekivano, jesu sastavi, kao i formacije oba tima. Jedino iznenađenje je bilo pojavljivanje Haverca u startnih 11 gostiju pre Đokereša. Međutim, s obzirom na opredeljenje Artete u ovoj utakmici, ni ta odluka više nije predstavljala iznenađenje.

Prilikom ulaska u igru nije bilo pokušaja igre KROZ, već se odmah dugim loptama tražio baš Haverc.

I to je bio najnezanimljiviji deo Arsenalove igre. Ono na šta je Arteta očigledno bio spreman jeste Sitijev srednji blok 4-2-4. Da su malo hrabriji bili na lopti igrači u poslednjoj trojci Arsenala (najčešće Gabriel, Saliba i Zubimendi koji se spuštao u trojku), verovatno bi u većoj meri uspevali da eksploatišu defanzivni raspored protivnika. Naime, nominalna formacija 4-3-3, u progresiji se pretvarala u tri igrača pozadi (već nabrojana), gde su se bekovi (Inakpi i Moskera) peli u sledeću liniju.

Postojale su dve varijante trojke u poslednjoj liniji Arsenala:

1. Dva štopera i Moskera trojka

2. ⁠dva štopera i Hinkapi

U prvom slučaju se izvlačio Odegard na bok gde je bio rešenje protiv tog uskog 4-2-4 bloka i dovodio je u problem zadnjeg veznog Sitija. Svakako je i Madueke ostajao gore visoko u tom bočnom koridoru i onda je pinovao O Rajlija da on ne može da izađe na Odegarda.

U drugom samo je na boku pliće bio Moskera, a pozadi se spuštao Hinkapi u trojku. Naravno i Eze se spuštao s druge strane u poluprostor da bi vezao Bernarda.

Da su u par navrata odigrali progresivni, vertikalni pas igrači iz poslednje linije, a delovalo je da su to mogli bez obzira što im je došao pritisak, možda bismo sad pričali kako je učenik prevazišao učitelja.

Što se tiče defanzivne postavke Arsenala, ona je bila očigledna - čovek čoveka, gde je Odegard izlazio na Geja kao levog štopera uz najisturenijeg Haverca koji je uzimao Husanova, dok su Madueke i Eze bili prirodno niže, s obzirom na to da su bekovi Sitija dolazili visoko u njihovom ulasku u igru. Taj način je često podrazumevao da Hinkapi mora da prati Rodrija visoko, što je ostavljalo veliki prostor iza njegovih leđa u kojem se pojavljivao Šerki, koga ako ne isprate Saliba/Gabriel dovodi do lakog izlaska Sitija, a ako ga isprate, ostaje Haland 1vs1 sa drugim. Tu onda dolazimo do učitelja.

Prilikom ulaska u igru, Gvardiola je koristio svoj novi način - štoperi rašire, bekovi se popnu u liniju iznad, a po centrali se spuštaju Rodri i Bernardo. Na taj način, znajući da Arteta igra čovek čoveka, veliki prostor ostaje prazan. U tom prostoru se pojavljuje Šerki, koji ako se spusti dovoljno nisko dovodi u dilemu nekog od štopera da li ga pratiti do kraja. Jer ako bude ispraćen do kraja, to znači da je opet ogroman prostor ostavljen iza, a tamo se nalazi Haland koji je 1vs1 sa drugim štoperom. A ako ne bude ispraćen, stvori se višak za laki izlazak.

Takođe, dešavalo se baš iz tog razloga da Hinkapi ne isprati Rodrija do kraja, pa su i na taj način lako pravili 3vs2 igrači Sitija i rešavali pritisak igrača Arsenala.

Nakon što su izlazili iz pritiska, tokom prvog poluvremena uglavnom su koristili miss match situaciju koja je bila očigledna - Doku protiv Moskere. O Rajli je standardno ulazio u levi poluprostor, ostavljujući svoje krilo da koristi kvalitativnu prednost u odnosu na desnog beka Arsenala. Koristio je to Doku, ali falio je završni pas nakon što napravi prednost. Sa druge strane, Semenjo je bio neupotrebljiv. Pokušavao je Gvardiola da spusti Arsenal u niski blok, tamo gde je Siti najkomforniji, nije im uspevalo često, ali zahvaljujući tome i majstorstvu Šerkija naravno, i jesu postigli gol.

Način na koji su ga primili nije za neku dublju analizu.

Što se defanzivnog opredeljenja tiče, 4-2-4 se pokazalo kao efikasan defanzivni blok, jer je prvu šansu na utakmici Arsenal zapravo imao oko 60. minuta. Vrlo ozbiljno je očigledno shvaćeno da su prekidi najbolje oružje gostiju, pa su prvi faul fudbaleri Sitija napravili ravno u 30. minutu, a Arsenal je za prvih sat igre izveo jedan korner.

Drugo poluvreme donelo je više šansi za Arsenal, ali deluje da je ključnu grešku Arteta napravio izmenom Martineli/Madueke. Da li je bila ideja da Martineli izlazi više i da odseca štopera terajući ga na unutra, pa time ostavljajući beka samog, to nikad nećemo saznati. Ali u više navrata je na taj način izlazio na poslednju liniju, ostavljajući samog O Rajlija. Zbog toga se ušlo u otvoreniju igru, pa je posle jedne od tih sitaucija, O Rajli dobio loptu od Donarume sam, a 10 sekundi kasnije rezultat je bio 2-1 za domaće.

Na kraju se vraćamo na početak. Arteta je najzaslužniji što se Arsenal nalazi u poziciji da se bori za titulu, uostalom prvi je na tabeli. Ali takođe, najveće su njegove zasluge što im je prvo mesto ugroženo. Njegov pasivan način igre (naročito u drugom delu sezone) ga je doveo u ovu situaciju. Čak je i sopstvene navijače okrenuo protiv sebe. Možda bi trebalo da se ugleda na svog najuticajnijeg učitelja. Jer titule se osvajaju u aprilu.