Kako je Dinamo stavio ruku na šampionski pehar

Kada prisustvujemo najefikasnijem prvom poluvremenu večitog derbija posle 23 godine, kao neutralni posmatrači moramo biti zadovoljni. Ali ne kao gostujući navijači. Jer je na Poljudu Dinamo pokazao da je mnogo kvalitetniji od Hajduka. I pored svih drugih priča, faktora, ehoa, na kraju se sve samo na to svodi.

Nova epizoda SKAUT analize pokušaće da prikaže gde je sve ta razlika u kvalitetu bila očigledno.

OČIGLEDNE RAZLIKE

Još se nisu ohladile popodnevne kafe na rivi, na semaforu je pisalo 0:2. Najavili su nam svoj performans igrači Hajduka već u drugom minutu, kada je na drugoj stativi, posle ponovljenog centaršuta, neshvatljivo, sam kao duh ostao Beljo - nije došlo do promene rezultata jer je njegova odluka bila da asistira glavom po pet metara, gde nije bilo nikog od njegovih saigrača. Ali moglo se nazreti u kom sve pravcu klizi.

Odluka Garsije da ne stavi Livaju od početka (karakteristike nisu odgovarajuće za model igre kojem teži?) verovatno se ne bi ni komentarisala da utakmica nije otvorena na način na koji jeste. Obe ekipe su izašle u istim (svojim standardnim) formacijama 4-3-3. Želja Garsije da pokuša da izađe visoko i protiv vidno kvalitetnijeg protivnika ga je koštala prvog gola. Pored loše postavke u niskoj zoni, koju su fudbaleri Hajduka nagovestili u već pomenutom drugom minutu.

Prvo je Rebić bio nedovoljno agresivan u izlasku na poslednju liniju Dinama, potom je Skoko odreagovao tako što je mislio da će lopta izaći u aut, a onda i ključno - neshvatljivo je ostala nepokrivena čuvena zona 14 (najopasnija zona iz koje dolazi najviše šansi i golova) naročito u formaciji Hajduka sa jednim centralnim zadnjim veznim gde je za taj deo terena bez izuzetka morao biti zadužen izrazito nesigurni (naročito u posedu) Guillamon. Odlično se iz drugog plana pojavio Zajc i posle kvalitetnog prvog kontakta sa loptom, lepim udarcem je smestio loptu u mrežu.

Drugi gol je pao nakon takođe loše postavke defanzivaca Hajduka posle kornera (kod prvog kornera je Domingez ostao sam, ali je šutirao glavom pored stative). Po povratku lopte u šesnaesterac, dobro se zagradio Beljo, majstorski ostavio loptu za Vidovića, a igrači Hajduka su i u toj situaciji reagovali tek nakon što je do lopte došao bivši igrač Bajerna - kasno. Kasno i za povratak u meč, ispostaviće se.

U prvih 20 minuta se najbolje videla razlika u kvalitetu fudbalera jedne i druge ekipe. Neobjašnjivo je s kakvom lakoćom je najisturenija trojka - Bakrar, Beljo, Vidović - pravila probleme zadnjoj liniji Hajduka (iz dugog auta gde je opet zona 14 ostala potpuno prazna, odakle je došla lopta na levu stranu gde su Zajc i Vidović imali 2vs1; dugom loptom uključujući samo dva igrača - onog koji upošljava i onog koji je upošljen; to su samo neki od primera).

TRZAJI

U uvodu u utakmicu je delovalo da je ideja Hajduka bila da ne rizikuje previše u poslednjoj liniji, te su u par navrata pokušavali nakon prilaska na loptu Šega, da pronađu u levom poluprostoru Rebića iza leđa odbrane - svaki put je to bio lak plen za odbranu Dinama, zahvaljujući i nepreciznosti pasova. Nakon pomenutog uvoda i brze prednosti za goste, deluje da su se i jedni i drugi opredelili za istu defanzivnu ideju. U obe ekipe je "osmica" (kod Dinama Zajc, a kod Hajduka Pukštas) izlazila na štopere protivnika. S tim da je razlika bila u tome što je za igrače Hajduka indikator za presing bio pas na bok, dok deluje da su igrači Dinama tražili klopku unutra - kada lopta dođe do Guillamona.

I jedni i drugi su imali delimičnog uspeha sa datim idejama. Uz pojačanu agresivnost Rebića na Valinčiću i dolaska lopte do njega, Hajduk je u par navrata osvojio posed, pa tako i došao do prve šanse na utakmici (Rebić iz dobre pozcije pogodio Mišića). Par puta je taj pritisak (s obzirom na to da je Brajković stajao uže usled izlaska Pukštasa) Livaković rešavao Bjelsinim pravilom desne noge - desnonogom golmanu je prirodno da igra pas na levog beka, a igrači Hajduka su želeli da usmere ulaz u igru Dinama preko njihovog desnog beka. Dok je sa druge strane Dinamo osvajao loptu tako što ju je direktno uzimao Guillamonu ili ga je terao na odabir loših rešenja, jer prosto nije uspeo da pronađe nastavak.

Hajduk je najbolji period svoje igre imao od 25. do 40. minuta. U progresiji su se odlučili da levog beka Hrgovića popnu u sledeću liniju ili skroz u najistureniju, pa su u progresiji stajali 3-2-5, gde su sa 5 igrača u poslednjoj trećini opterećivali zadnju liniju Dinama (5vs4). U tim situacijama su horizontalnim pasovima uspevali da pronađu rešenje u levom ili desnom poluprostoru, u kojima su se, u zavisnosti od rotacija pojavljivali ili Rebić (kada se Hrgović popne skroz visoko) ili Skoko, i sa druge strane u desnom poluprostoru Pukštaš. U tim periodima su određenih problema imali prevashodno u komunikaciji Domingez, Mekena i Mišić, pa je Mišiću bilo jako teško da pokriva veliki prostor, što su uspevali da iskoriste igrači Hajduka.

Postigli su i gol posle inicijative - bio je korner, te se nakon slične situacije kao kod drugog gola Dinama, ovoga puta na drugoj strani, najbolje snašao Pukštaš i tako vratio veru u povratak u meč. Nešto kasnije stativa je spasila Livakovića i bio je to trenutak kada su na Poljudu pomislili da bi prekid (ne bakljama kao obično, nego ofanzivni prekid) mogao da bude rešenje za veće probleme. Ali 30 sekundi nakon toga na semaforu je stajalo 1:3. I opet do izražaja dolazi suvi kvalitet - osvojena lopta na sredini, Skoko daleko, Hrgović i Raci dovoljno široko da Stanković uposli Bakrara i sigurna egzekucija Alžirca.

KASNO MARKO ITD. ITD.

Izmenom na početku drugog poluvremena Garsija je promenio formaciju. Umesto Hodaka ušao je roviti Šarlija, pa se prešlo u 3-5-2, gde je trojka pozadi bila Šarlija centralni, Raci levo, a Marešić desno, dok su wing-bekovi bili sa leve strane Hrgović, a sa desne Brajković. Rebić se priključio najisturenijem Šegu.

Uspostavili su na taj način kontrolu igrači Hajduka - u progresiji su se namestili 3-2, te uspevali da budu dosta komforniji na lopti, ali suštinski bez ozbiljnog ugrožavanja protivnika u poslednjoj trećini. Tome je doprinela i mogućnost da bukvalno svaki igrač Dinama ima svog igrača Hajduka koji mu prirodno dolazi u zonu koju čuva, a usled kvaliteta koji je na strani igrača Dinama, potrošnja im je dodatno smanjena.

Tako se ublažavao i ritam, pretili su igrači Dinama uglavnom po oduzetim loptama brzim tranzicijama po levoj strani - možda najveći "miss match" Vidović vs Marešić, međutim usled lošijih povratnih pasova pomenutog Vidovića, kao i neodlučnošću i zakasnelim reakcijama Belje, rezultat je ostajao nepromenjen.

Poslednji adut Garsiji je bio Livaja, uveo ga je na poziciju 10, iza Rebića i Šega, te majstor fudbala osim jednog povlačenja za dres u šesnaestercu od strane igrača Dinama, nije stigao/mogao da uradi ništa više.

Pust je moj grad, hodam polako niz ulicu (sjeti li se ikad mene i Splita tamo gore u hladnom Zagrebu)... 

Još će se čekati titula na Poljudu.