SKAUT analiza: Školsko igralište Federika Valverdea

Već smo utvrdili da Trent Aleksander Arnold voli da slaže. Po završetku utakmice na Santijago Bernabeuu, protiv Mančester Sitija, opet je smastio, rekavši: "U prvom poluvremenu smo na terenu sproveli sve što je nacrtano". Ko god je pogledao prvo poluvremene utakmice u kojoj je Real Madrid slavio protiv Gvardiolinog tima 3:0, shvatio je da je u pitanju laž. Jer ono što je Federiko Valverde uradio ne može da se nacrta.

Obe ekipe su imale okvirnu ideju šta žele na terenu, ali je utakmicu prelomila individualna genijalnost i to prosto ne može da se nacrta. Ni pre utakmice, ali ni posle. Zato je pred vama nešto drugačija SKAUT analiza, bez grafika.

"NI SLUTIO NIKAD NISAM..."

Mančester Siti je krenuo silovito, reklo bi se u formaciji 4-1-3-2 (ili 4-2-2-2 ako Silvu "spustimo" pored Rodrija). U progresiji je to izgledalo manje-više standardno, O'Rajli se peo u levi poluprostor, Silva takođe u sledeću liniju (ili čak i dve linije iznad, u zavisnosti gde ga nominalno smeštamo), Semenjo u desni poluprostor, dok je neprimetni Haland bio najistureniji. Na taj način je Gvardiola verovatno želeo da stvori numeričku prednost u centralnom koridoru, moguće i kako bi što više opteretio taj deo terena, a onda ostavio izolovanog Dokua sa Arnoldom. Prvih 15 minuta bili su u skladu sa Gvardiolinim planom i to je svakako najbolji period Sitija u Madridu.

Usput, Pepova ekipa je odigrala i zanimljiv korner-specijal koji je mogao da se naplati samo da se Semenjo nije okliznuo, a čini se da su prikazali i novi ulazak u igru pod pritiskom - i Rodri i Silva se spuštaju na mesto štopera, štoperi šire na mesto bekova, a centralna zona ostaje ispražnjena kako bi se u njoj pojavio neko od najisturenije četvorke. Međutim, Real nije izlazio u visoki presing u velikom broju slučajeva, pa smo ostali uskraćeni da na delu vidimo Pepovu još jednu inovativnu genijalnost.

Real je, sa druge strane, nominalno bio u svojoj formaciji 4-4-2, s tim da nijedan od te dvojice nije bio klasičan centarfor. U fazi defanzive Valverde se spuštao kao peti u zadnju liniju, kako bi omogućio Arnoldu da ostane sa Dokuom na što manjem prostoru, te samim tim pokrije prostor koji se otvorio između Arnolda i Ridigera, a koji bi Siti umeo da eksploatiše. S obzirom na to da je Sitijeva desna strana bila totalno neupotrebljiva, sav fokus je bio na pomenutom delu terena sa imenovanim akterima. 

Ono što je očigledno bila Arbeloina ideja jeste da Real po osvojenoj lopti bude što vertikalniji, što direktniji i tako pokuša da ugrozi malo uži rest defence (3-1) "građana". To je bila i ključna zamisao na ovoj utakmici. Kada se Siti spuštao u srednji blok, Real im je pravio određene probleme baš zahvaljujući izborom formacije sa dva napadača od kojih obojica prilaze po loptu.

U tim situacijama Rodri i Silva su bili u manjini, okruženi sa dva igrača ispred i dva iza sebe, a Dijaz nije smeo mnogo da izlazi na Gulera ili Dijaza jer bi se izlaskom na njih otvorio prostor koji je nemilosrdno čekao da kazni Vinisijus. To što Real nije imao "dubinu" u pozicionom napadu, omogućavalo im je da prave određene numeričke prednosti i na boku, gde se u par navrata u levom koridoru nalazilo i po 4 igrača Reala.

"PREDAJ SE SRCE..."

Kada se malo raskravio, Real je probleme sa Dokuom rešio striktnim udvajanjem na njemu, nekad je čak bio u utrojen, a tu mogućnost je imao zahvaljujući odličnoj kompkanosti defanzivnog bloka sa malim rastojanjima između igrača, odličnom koncentracijom i zaista golim okom vidljivom energijom svih igrača na terenu. Saniranje "Doku-problema" poklopilo se i sa promenom rezultata na semaforu. 

Lopta je bila kod Kurtoe, Rudiger i Hujsen su malo raširili, dva zadnja vezna su se spuštali u dupli pivot, Bernardno Silva je kao i više puta tokom prvog poluvremena anticipirao kojem će od njih dvojice ići lopta, pokušavajući da istovremeno zasmeta obojici, a onda je na scenu stupio O'Rajli (namerno nećemo reći Valverde, on zaslužuje poseban segment).

To kako se on postavio i kako je njega preletela perfektna Kurtoina lopta, ne može se lako objasniti na ovako visokom nivou fudbala. Položaj tela, procena, na kraju i reakcija - sve je bilo užasno, praćeno slabom reakcijom Donarume (takođe loša procena, a delovalo je i da je mogao rukom da spreči "dribling" Valverdea). Nakon postignutog gola, oni problemi koji su se pominjali kao potencijalni u igri Sitija postali su vrlo konkretni. Real je dosta lakše osvajao lopte, a onda su po oduzetoj lopti ofanzivnu tranziciju izvodili po planu - direktno i vertikalno. Plod takve igre došao je jako brzo. 

U jednom trenutku Dijaz nosi loptu i širi ruke jer shvata da je on u tom trenutku najistureniji igrač Reala udaljen preko 50 metara od gola rivala. Međutim, nakon pasa Vinisijusu a onda odličnog napadanja dubine iza leđa odbrane Valverdea,  te egzekucije u stilu klasnih napadača, dok igrači Sitija još nisu stigli da se oporave od prvog gola, na semaforu je pisalo 2:0. Ofanzivna tranzicija je i kod trećeg gola omogućila fudbalerima Reala da tačno iz dva pasa uđu u poslednju trećinu Pepovog tima. Nedopustivo. Sve ostalo, bilo je Fedeovo majstorstvo.

"IZGUBILI SMO SVE..."

Rezultatski šok iz prvog poluvremena, Gvardiola je pokušao da prebrodi promenom formacije i uvođenjem Rejndersa umesto Savinja. Zaigrao je SIti u 4-3-3 sistemu, sa Rodrijem kao centralnim veznim, dok su ispred njega bili Rejnders i Bernardo Silva, dok je Semenjo prešao na poziciju desnog krila, a Haland ostao sam i najistureniji. Osim par pokušaja (dolazak Bernarda u desni koridor i pas u zonu asistencije odakle je Semenjo šutirao iskosa prravo u Kurtou), Siti nije pritiskao kako se očekivalo. 

"Moramo da budemo mnogo aktivniji u poslednjoj trećini", rekao je Gvardiola posle utakmice vidno deprimiran, ali priznajući da je Real odigrao odličnu utakmicu.

S druge strane, Real je nastavio svojim oprobanim receptom: brza transformacija u fazu napada nakon osvojene lopte. Plod te ideje? Vinisijus 1vs1 sa Donarumom koji ga obara i pravi penal. Nepisano pravilo da penal ne izvodi onaj nad kime je načinjen se još jednom pokazalo u praksi. Vinisijus je počastio Donarumu, jer način na koji je odlučio da ga izvede podrazumeva čekanje golmana do poslednjeg trenutka da se opredeli za stranu. I Vinisijus ga je čekao - a potom šutnuo baš u stranu u kojoj je Donaruma gotovo ležao.

Pokušao je Pep sa uvođenjem Čerkija i Ajt Nurija, pa je tako O'Rajli završio kao desni vezni, Doku kao levi. Ništa nije dalo rezultata. Kad je Marmuš ušao umesto Halanda (on je igrao?), već je bilo kasno.

FEDE, FEDE, FEDE

Federiko Valverde. Razlog zbog kojeg smo danas odlučili da nemamo crteže koji će objasniti defanzivnu postavku jedne ekipe ili stvaranje numeričke prednosti druge, već da analizu usmerimo ka onome što je zapravo suština fudbala, igra je Federika Valverdea. Nema tog crteža koji bi mogao da dočara prijem koji ga je doveo samog pred Donarumu. Svaki klinac koji počinje da igra fudbal u naselju, usled nemogućnosti da izvede neki zahtevniji dribling poseže za naoko najjednostavnijim - gurni loptu s jedne strane čuvara koji se zaleteo (u ovom slučaju golmana), a obiđi ga sa druge strane. Verujte mi, nekada upali! 

Fedeu je upalilo protiv jednog od najboljih timova na svetu, protiv jednog od najboljih golmana na svetu i pred 85 hiljada navijača na najvažnijem stadionu na svetu.

Kretanje kod drugog gola, napadanje prostora iza leđa protivničke odbrane, prijem, pa potom egzekucija slabijom nogom - o svakom potezu bi trebalo po jedan tekst napisati. I u svakom tekstu zaključiti da je vreme provedeno na beku vreme u kom su nam oduzeli priliku da gledamo majstora pred protivničkim golom.

I na kraju, treći gol za 22 minuta - prvo se mora reći maestralno dodavanje Brahima Diaza, ali sve je tu Valverdeovo - prepoznavanje prostora gde će lopta doći, kretanje, uočavanje igrača koji dolazi sa kontra strane, iz prijema prebacivanje lopte preko njega i onda zakucavanje lopte u mrežu. Još jedan povratak u školsko dvorište. A zapravo jeste tako, svakog dana slušamo kako fudbal više nije kao što je bio nekad. U sredu uveče nas je Federiko Valverde magičnim štapićem vratio u doba zbog kojeg ovaj sport nazivaju najvažnijom sporednom stvari na svetu.