SKAUT analiza: Stankovićeva Zvezda, novi početak

Dejan Stanković očigledno ne mari za savete starih majstora da se ne isplati vraćanje starim ljubavima. Povratkom u Crvenu zvezdu odlučio je da razmrda uspavanu trajektoriju svoje karijere i preuzme veliki rizik. Kako je i sam rekao posle utakmice protiv Selte, dobio je gotovo dovršen posao i "servirane utakmice", u kojima je samo nešto mogao da pokvari. Ali nije pokvario.

Utakmice protiv Malmea i Selte, iako je uzorak mali, jasno pokazuju Stankovićevu ideju sa ovim timom Crvene zvezde.

U formaciji 4-3-3, Zvezda je imala u obe utakmice vrlo jasnu ideju šta želi da radi.

Protiv Malmea plan je bio da se podizanjem bekova (Seol i Tiknizjan) i ulaženjem u poluprostore Kataija i Lučića, te napadanjem leđa odbrane Arnautovića, sa tri igrača pozadi (kreirano kretanjem Krunića), skupi protivnička odbrana ka sredini i otvori prostor za izolaciju na boku - konkretno za Tiknizjana (pet dijagonala na njega samo u prvom poluvremenu te utakmice).

Protiv Selte, usled većeg kvaliteta protivnika i nemogućnosti da se uđe u igru "kroz", ideja je bila da se igra "preko" i da target man bude logično Arnautović. Ako to i nije bila primarna ideja, bilo je dobro realizovano iznuđeno rešenje. Selta je izašla u 3-4-3, gde se prilikom Zvezdinog ulaska u igru najistureniji igrač "spuštao" na Krunića i uz postavku ostalih igrača na poludistancama nije nudila Zvezdi mnogo rešenja osim ulaska u igru na taj način. 

Zvezda je ušla u utakmicu obazrivije, sa manje rizika, Seol se nije "peo" kao protiv Malmea, što govori u prilog tome da su mu instrukcije verovatno bile da se u fazi napada ne odstupa previše od svojih pozicija, kako ne bi bili ugroženi po izgubljenoj lopti. Iako se grešilo znatno više nego protiv Malmea, Zvezdin rest defence, kao i defanzivna tranzicija su bili na visokom nivou. Nijednom nisu bili ozbiljnije ugroženi prilikom gubitka lopte u poslednjoj trećini. Čak i kad bi delovalo da se može razviti kontra Selte, uvek je problem rešen u začetku akcije. 

Zvezda je svoje napade, naročito tokom prvog poluvremena više bazirala po levoj strani, gde su rotacije pravili Katai i Elšnik, Katai je često ulazio unutra, a kada to nije bio slučaj, Elšnik je napadao leđa odbrane u levom poluprostoru. U situaciji kad je Katai ostao na levom boku, dogodio se i najlepši potez utakmice - prijem na aut liniji, kretanje Arnautovića, prijem i vrhunska egzekucija - centimetri su odlučili.

Krunić za razliku od utakmice protiv Malmea nije silazio u zadnju liniju, puštajući Rodrigaa, Mateusa i Veljkovića da igraju 3 na 2 na širem prostoru. Njegovim spuštanjem Zvezda bi sačuvala numeričku prednost (bilo bi 4 na 3), ali bi prostor bio značajno sužen, a Rodrigao je i ovako imao svoje žute minute.

Arnautović je bio noćna mora za Seltinu zadnju liniju, s tim da je svoje kretnje u leđa odbrani mnogo više ekploatisao protiv Malmea, što zbog kvaliteta, što zbog činjenice da je Malme igrao sa četiri pozadi, a Selta sa tri. Odlično se kretao u obe utakmice - dok je protiv Malmea više tražio prostor (tako su i dali gol), protiv Selte mu je fokus bio da zadrži loptu i prenese težište na polovinu Selte, naročito nakon drugog poništenog gola Zvezde.

Najveće probleme Zvezdi pravile su individualne greške, što takođe govori o timskoj kontroli. Tiknizjan je svojim greškama doveo do dve velike šanse rivala i samo čudom iz tih prilika Selta nije povela, a Rodrigao je nesigurnošću koja je dolazila iz ničim opravdane nonšalancije, pravio velike probleme ekipi. On je i u situacijama kada je Zvezda imala numeričku prednost (7 na 5, čak u nekim situacijama i 8 na 5) birao da komplikuje.

U prilog priči o jasnim mehanizmima kojima teži Stanković upada u oči i detalj kod auta na sredini terena (uglavnom na levoj strani). Gotovo svaki aut u toj zoni (i protiv Malmea i protiv Selte) je izveden na isti način - izvodi ga Tiknizjan, baca ga na direktno na levu nogu Elšnika, koji dobija blok od Krunića, kako bi nesmetano mogao da iz prve pokuša da uposli Arnautovića.

Kada predstavnik iz Srbije odigra preko 100 pasova više od sedmoplasirane ekipe španske Primere, jasno je da je ideja da se dominira. Uz ovu dozu discipline u igri, agresivnosti i inteziteta, to je očigledno moguće i protiv timova iz liga petice. Mehanizmi u napadu nisu preterano komplikovani, ali deluje da su veoma tačni i dobro organizovani, što je osnovni preduslov za uspeh.

Defanzivna organizacija protiv jako dobrog protivnika kao što je Selta, koja igra dosta direktno i sve vreme tom direktnošću "pritiska" zadnju liniju, bila je na visokom nivou, bez prevelikih grešaka, kompaktno, disciplinovano i agresivno.

Stanković ima jasnu ideju. U napadu ne komplikuje, u odbrani ima konkretne zahteve koje ekipa disciplinovano primenjuje. I što je najvažnije, ima želju da se prilagođava protivniku i menja neke detalje u igri u odnosu na prednosti i mane rivala.

Zvezda je u narednoj rundi ostala bez sreće i igraće dvomeč protiv Lila - biće to idealna prilika da Stanković položi novi trenerski ispit.