Prijavite se
side menu icon

Dve nedelje bez elite i jedan praznični dan za dušu

Kada miris ekstravagancije premijerligaških zvezda nestane na dve nedelje, tada zamiriše duh onog pravog, starog engleskog fudbala – blatnjavi tereni i tribine tik uz njih, čvrsti dueli, fiš-end-čips ili pita i pivo u rukama gledalaca, termin od tri popodne i pogled na tipične engleske kuće ili idiličnu prirodu oko malenih, simpatičnih stadiona.

31.03.2026. 05:47 h

0

Dušan Mrđinac Dušan Mrđinac
non-league day
Slika: brentwoodtownfc.co.uk

Reprezentativne pauze, činjenica je, nisu previše voljene među navijačima. Subjektivni osećaj je da dve nedelje (uskoro i više) bez omiljenog fudbalskog kluba traju čitavu večnost, a pauze kada većina selekcija igra samo prijateljske mečeve, kao što je to slučaj sa ovom martovskom, posebno su iritantne.

Ali ne staje sav klupski fudbal u tom periodu – igra se onaj niželigaški. U Engleskoj, gde niže lige imaju posebnu čar, a skoro svaki klub u njima istoriju dužu od veka, uspeli su da i od toga naprave praznik. Naime, tokom jedne reprezentativne pauze u sezoni, obično u martu, organizuje se „Non-League Day“ iliti neligaški dan. Ove sezone je on bio upravo minulog vikenda.

No, da prvo razjasnimo koji sve timovi čine „neligaše“. Piramida engleskog fudbala, koja gotovo da nema kraja, takva je da je na njenom vrhu Premijer liga kao samostalno telo, dok Čempionšip, Liga 1 i Liga 2 čine Fudbalsku ligu (EFL) i ta četiri ranga su profesionalna. Sve ispod, dakle od pete lige nadole, je ono što tamo nazivaju „non-league“ i smatra se poluprofesionalnim i amaterskim nivoom, iako je sada većina timova čak i u Nacionalnoj ligi, kako se naziva peti rang, profesionalna.

Dakle, na ovaj dan pažnja se usmerava upravo na amaterske klubove, odnosno sve one ispod četvrte lige, i zamišljen je tako da se njima olakša funkcionisanje time što će tada na njihove stadione nagrnuti navijači timova koji tog vikenda nemaju meč. Događaj se toliko proširio da i navijači timova van Ostrva organizovano odlaze u Englesku.

Klubovi tada rade sve da privuku što veći broj ljudi – snižavaju cene karata ili daju popust za one sa sezonskim ulaznicama timova iz najviših rangova, prave akcije vezane za prodaju hrane i pića, kao i stvari iz klupske prodavnice, te organizuju nagradne igre i dele poklone. Na taj način, niželigaši prihoduju preko potreban novac da sezonu mirno privedu kraju, te ulože u omladinske selekcije, stadion i projekte.

Najbolje od svega je što neke od tih navijača i trajno zadrže jer sve veći broj prezire elitni fudbal i ono u šta se on pretvorio, a što uključuje cene karata, pravila ponašanja i brojne zabrane. Zato se okreću niželigašima koji ih privuku atmosferom, pristupačnim ulaznicama, prijatnim osećajem koji dožive na malim „old-school“ stadionima i fudbalom koji se igra iz ljubavi.

Ova tradicija je, za razliku od mnogih na Ostrvu, novijeg datuma i praktikuje se tek deceniju i po. Sve je započelo zahvaljujući Džejmsu Douu koji je 2010. u predsezoni ispratio prijateljski meč između amaterskog Tavistoka i Kvins Park Rendžersa. Očigledno oduševljen celokupnom atmosferom na malenom stadionu, sinula mu je tada ideja – zašto ne bi tokom jednog vikenda reprezentativne pauze navijači klubova iz najviših rangova otišli na mečeve svojih lokalnih timova, doživeli ovaj osećaj i time im još pomogli?

Ideju je objavio na Fejsbuku i ona se brzo proširila, došla do važnih medija i uticajnih ljudi, te je ta inicijativa ubrzo i realizovana. Upravo uz pomoć institucija, medija i poznatih ličnosti koje promovišu taj dan, ali i premijerligaških i ostalih klubova iz vrha piramide koji podstiču svoje navijače da posete utakmice „non-league“ klubova, ova tradicija postaje sve vrednija i masovnija.

I sama Premijer liga je uključena u promociju, a kao jedan od bitnijih poteza je izlaganje svog pehara na pojedinim utakmicama, što dodatno privuče određeni broj navijača koji žele da se slikaju sa njim. Ove sezone se on mogao videti na stadionima dve devetoligaške ekipe – Kempiona, iz okoline Bredforda, i Hejvords Hita, na krajnjem jugoistoku zemlje. Premijer liga je Hejvords Hitu nešto ranije darovala i 123.000 funti iz svog fonda za pomoć niželigašima za sređivanje stadiona, a na njemu su se ovog vikenda našli i nekadašnji premijerligaški rasni strelci Bobi Zamora i Glen Mari. Pokretač ovog trenda, Džejms Dou, bio je na stadionu Herou Boroa, sedmoligaša iz šireg područja Londona.

Statistika pokazuje da se poslednjih godina tokom tog vikenda nađe i do 40.000 navijača više od prosečne posete u sezoni.  Najviše ljudi ovosezonskog „neligaškog dana“ bilo je na utakmici pete lige između Jork sitija i Vokinga – čak 6.970. Domaćinu je tolika poseta sigurno značila jer je ostvario važnu pobedu u trci za promociju u četvrtu ligu koju vodi sa Ročdejlom i gde će oba tima imati preko 100 bodova, a samo jedno vodi direktno u viši rang.

I u tome leži jedna od najvećih draži nižih liga – tamo se mogu videti brojna poznata lica, nekadašnje zvezde, kao i mladi fudbaleri velikih klubova na pozajmici.

Na klupu pomenutog Vokinga je nakon poraza za vikend seo Džermejn Defo, dok u šestoj ligi možemo videti Endija Kerola kao igrača-trenera u Dag i Redu, klubu u kome udeo u vlasništvu ima i influenser KSI. Veliki Mark Hjuz je u Nacionalnoj ligi na klupi Karlajla. U sedmoligašu Hangerfordu je još jedan bivši premijerligaški napadač – Čarli Ostin, a u Junajted of Mančesteru Adam Le Fondr. U Sent Helensu, devetoligašu, je Ekvadorac Džeferson Montero, a u rangu iznad je još jedan bivši „labud“ Liroj Lita u Barvelu. U tim rangovima na klupi Hednsford Tauna obitava legendarni golman Sautemptona Kelvin Dejvis, a šestoligaša Mejdstoun vodi Džordž Elokobi. Između ostalih, treba pomenuti i nekadašnjeg igrača Crvene zvezde Džoša Parkera koji sada igra za Oksford siti u šestoj ligi.

U tim rangovima se kriju i brojne fantastične neispričane priče. Kriju se i neke buduće zvezde koje će kroz koju godinu ispisati neke nove fudbalske bajke, baš kao što su to uradili Džejmi Vardi, Džerod Bouen ili Antoan Semenjo koji su od amaterskog nivoa stigli do legendarnog statusa u premijerligaškim klubovima.

Kada miris ekstravagancije premijerligaških zvezda nestane na dve nedelje, tada zamiriše duh onog pravog, starog engleskog fudbala – blatnjavi tereni i tribine tik uz njih, čvrsti dueli, fiš-end-čips ili pita i pivo u rukama gledalaca, termin od tri popodne i pogled na tipične engleske kuće ili idiličnu prirodu oko malenih, simpatičnih stadiona.

Zato, dok reprezentativne pauze na ovdašnjim prostorima obično služe da nacionalni timovi nađu način da dotaknu novo dno i razočaraju još ono malo ljudi koji i dalje veruju u njih, u Engleskoj su one idealno vreme za sticanje novih prelepih fudbalskih iskustava. I teško je ne zavideti onima koji tu priliku mogu da iskoriste, makar malo.

#Non-League Day #Engleski fudbal #Premijer liga

Komentari | Podijeli vijest