Golovi kao zaštitni znak

Neke su priče drugačije od običnih. Najveći broj vrhunskih profesionalnih fudbalera bio je na radaru raznih skauta i sportskih direktora još od malih nogu. Neki su dovođeni u akademije velikih klubova iz najdaljih delova sveta, drugi su kao klinci dobijali šansu da se pokažu u najvećim ekipama u svojoj domovini, dok su treći posećivali razne kampove širom Starog kontinenta kako bi za sebe izabrali najbolji put. Pardon, kako bi drugi za njih izabrali put koji im najviše odgovara.

Zaista su retki primeri poput njegovog. Iako je rođen u Nemačkoj, koja ima razvijenu fudbalsku kulturu, nikada nije dobio šansu ni u jednoj mlađoj nacionalnoj selekciji. Pa, i kako bi kada je karijeru gradio na poluamaterskom nivou po regionalnim ligama? Bio je izvan fokusa svih mogućih fudbalskih radnika čak i kada je prešao granicu i prihvatio da nastavi karijeru u drugoj ligi Belgije. I baš tamo je “procvetao”.

Deniz Undav je rođen leta 1996. godine, 19 dana nakon što je Oliver Birof prvim zlatnim golom u istoriji velikih takmičenja doneo treću titulu prvaka Evrope selekciji Nemačke. Tada sigurno ni članovi njegove najuže porodice nisu mogli da pretpostave čime će se baviti i do kojih će visina stići.

Rođen je u Farelu, a odrastao u stotinak kilometara udaljenom Ahimu, gradiću od 30-ak hiljada stanovnika. Poreklo mu je među kurdskim Jezidima u selu Išikli u jugoistočnoj Turskoj, odakle je njegov deda emigrirao 1980. posle vojnog puča. Sa majčine strane, koreni su mu u Siriji. Put njegovih predaka u borbi za bolji život i staza kojom on ide u poteri za fudbalskim dostignućima, neuporedivi su na životnom planu, ali im je zajednički imenitelj da su njima koračali uporni i nepokolebljivi ljudi.

Deniz je od malena pokazivao talenat za fudbal, ali u porodici sa još četvoro braće i sestara nije bilo vremena ni prostora da mu se neko posveti i isprati njegov pokušaj da se ozbiljnije bavi ovim sportom. Kao dečak, postizao je golove na ulici i lokalnim turnirima, gde ga je baš primetio Frank Brakman, jedan od trenera u omladinskoj školi Verdera, i kao 11-ogodišnjaka doveo ga u akademiju kluba iz Bremena.

Međutim, nakon pet godina saopšteno mu je da ne veruju u njegov rast. Ne fudbalski, ne na terenu, nego u životu. Proglasili su ga preniskim, verovatno smetnuvši s uma da su se kroz istoriju radovali ostvarenjima Tomasa Heslera i Pjera Litbarskog, kasnije Olivera Nojvila i Filipa Lama. Iako je sve njih “prešišao” za po desetak centimetara, morao je tada da krene zaobilaznim putem. U širokom luku.

Ne samo da je igrao u nižerazrednim ekipama, već je ljubav prema fudbalu morao da kombinuje sa realnošću života. Preko dana je radio osam sati na laserskim mašinama u fabrici za platu od 130 evra nedeljno, a kasno uveče održavao je formu. Nije napuštao Nemačku, ali 17 pogodaka u dresu trećeligaša Mepena nije prošlo nezapaženo.

Golovi kao zaštitni znak Watch on YouTube

Leta 2020. za njega je korak napred bio i prelazak u drugu ligu Belgije. Ambiciozni rukovodioci Union Sen Žiloaza u njemu su videli dragulj koji je vredelo negovati, a on je opet 17 puta pogađao protivničke mreže u sezoni i značajno doprineo da se klub iz Brisela posle 49 sezona vrati u elitu.

Sledeće takmičarske godine bio je najbolji igrač i sa 26 golova prvi strelac Župiler lige iako je još u januaru potpisao ugovor sa Brajtonom. To mu je, očito, samo dalo dodatni podstrek da stvari u Belgiji ne ostavi nedovršene, ali se na Ostrvu nije snašao.

Ruka spasa stigla je iz Štutgarta. Prvu sezonu je proveo na pozajmici, a onda su ga “švabe” otkupile, što im je bio pun pogodak. Doprineo je osvajanju trofeja u Kupu pretprošle sezone, na čijem početku se izborio i za poziv u reprezentaciju Nemačke, a u takmičarskoj godini za nama bio je drugi strelac Bundeslige sa 19 golova, od kojih su mnogi direktno uticali da se ovaj tim nađe na listi učesnika Lige šampiona.

Golovi kao zaštitni znak Watch on YouTube

Trenutno je prva tema u domovini jer je za manje od sata na terenu, koliko je dobio sa klupe od selektora “pancera” Julijana Nagelsmana u utakmicama sa reprezentacijama Kurasaa i Obale Slonovače na Svetskom prvenstvu, postigao tri gola i dodao još dve asistencije. To znači da je za 398 minuta u 11 utakmica u dresu Nemačke učestvovao u postizanju 13 golova, kao strelac ili asistent, što dovodi do podatka da je konkretan doprinos davao na svakih pola sata. I nepun minut više.

Tek predstoje pravi izazovi za reprezentaciju koja nije izašla iz grupe na prethodna dva šampionata sveta, ali se čini da će ovoga puta bez mnogo muka preskočiti prve prepreke. Možda i zato što u svojim redovima ima “džokera” kojeg je razvojni put naučio da nema razlike između malih i velikih utakmica i koji bi bio najsrećniji da Nemačkoj donese titulu prvaka sveta baš na svoj 30. rođendan. Neka ti je sa srećom, Denize…