I Subotica ostala bez Superlige

Hej, ljubitelji fudbala, na severu Bačke... Činjenica da vas nije bilo puno na tribinama poslednjih godina, kada su igrači obučeni u plavo-bele dresove predstavljali klub koji nosi ime, odnosno nadimak, vrsnog atletičara i učesnika Olimpijskih igara, ali i novinara i pisca. Uvek ste nekako baš u to vreme kada su se oni borili za superligaške bodove imali preča posla. Možda ste baš tada morali da skoknete na kafu do Palića ili na televiziji da ispratite utakmicu omiljenog vam tima iz ko zna kog grada i ko zna koje lige.

Više tu „muku“ nećete imati. Posle 17 sezona u srpskoj eliti, subotički Spartak – trenutno sa prezimenom Ždrepčeva krv, mada je kroz istoriju bilo i drugačijih varijacija na temu – oprostio se od društva najboljih. Pet kola pre kraja aktuelne sezone ima nenadoknadiv zaostatak za ekipama koje su na sigurnim pozicijama, iznad crte koja razdvaja srećnike od davljenika.

Dva dana posle 81. rođendana, mada u Subotici sada nikako nije vreme slavlja, ića i pića, promašena sezona dobila je konačnu potvrdu. Istina, jeste Spartak trijumfalno otvorio takmičarsku godinu, jer je pre devet meseci slavio u Kući fudbala u Staroj Pazovi na jednom od tri domaća terena OFK Beograda, ali je vrlo brzo skliznuo na tabeli.

Na novu pobedu čekao je čak do desetog kola kada mu je rival bio jedini tim koji je pre njega kaparisao kartu za Prvu ligu (čitaj: Napredak), ali je u međuvremenu – konretno, posle sedme runde – sišao u zonu ispadanja i nikada više iz nje nije izašao. A i kako bi kada je u nastavku sezone rezultatski jedino bio bolji od Radničkog, mada će večiti optimisti skrenuti pažnju da je to učinio u oba meča sa rivalom iz Niša i naglasiti da takav skor nema veze sa bratskim odnosom između „Marinaca“ i „Meraklija“.

Ekipa koja je u jednom trenutku čekala na pobedu osam, a onda kasnije i čitavih 14 kola, očito nije bolje ni zaslužila. Sada je u seriji od pet poraza, a ne bi bilo preveliko iznenađenje da se taj niz produži i u nedeljama koje dolaze. Jer rivalima, izuzev pomenutim Kruševljanima, gori pod nogama u borbi za opstanak, dok Spartaku igra za obraz i čast teško da će biti dovoljno jak motiv. Bar je tako bilo u prethodnim izdanjima.

Subotičani su prvu pobedu slavili pod vođstvom aktuelnog trenera Radnika Dušana Đorđevića, koji se na toj poziciji zadržao tokom devet kola. Nasledio ga je njegov dotadašnji pomoćnik Đorđe Tutorić koji je sa dva trijumfa u prva tri meča dao lažnu nadu svima kojima je Spartak pri srcu. Ekipu je vodio u osam utakmica u Superligi i dve u Kupu Srbije, a baš mu je „presudila“ eliminacija u tom takmičenju od Zemuna. Ispostaviće se nepunih pet meseci kasnije, povratnika u društvo najboljih.

Nisu časili časa na severu Srbije pa su „vruć krompir“ predali u ruke Milošu Kruščiću, koji je i prošle sezone obavljao isti posao. Tri decembarske utakmice prošle su bez pobede, ali optimizam ga nije napuštao zbog predstojećih zajedničkih priprema. Trijumfa nije bilo ni u jednom od šest februarsko-martovskih mečeva iako je često govorio da je „Spartakova igra za gornji deo tabele“. Lepota, a izgleda i utisak, uvek su u oku posmatrača, ali rastanak je bio neminovan.

Ono što nije uspeo Kruščić iz devet, Savo Pavićević jeste iz prvog pokušaja. I to u Nišu. Ipak, to slavlje je predstavljalo kap u moru, pogotovo što je nakon njega Spartak nanizao pet poraza sa tendencijom porasta iz ranije navedenog razloga.  

Prošle sezone su Kruščić, Vladimir Gaćinović i pogotovo Tomislav Sivić vodili ekipu do opstanka, ali ove čak ni jedan stručnjak više nije pomogao da se cilj ostvari. Jasno je da ne može sve biti do trenera, a mnogi će razlog za selidbu u niži rang naći i u čak 14 dosuđenih jedanaesteraca za Spartakove protivnike. Svakako, teško je pronaći odgovor na pitanje koji kriterijumi su korišćeni u transfer politici prethodnih godina. Ako neki uopšte jesu...

Nakon odlaska Ljubiše Dunđerskog sa mesta sportskog direktora, leta 2024. na tu poziciju pristupio je Žarko Marković. Jedan od retkih dvometraša među fudbalerima je za godinu i po na toj funkciji doneo u kasu Spartaka više od milion evra prilikom prodaje Kajkea u Banijas, Vladimira Prijovića u Šardžu i Mihajla Bogićevića u Helsinki, ali nije uspeo da pronađe adekvatne zamene za nosioce igre poput Andreja Todoroskog, Jovana Lukića, Aleksu Đurasovića, Juga Stanojeva i(li) Filipa Manojlovića, koji su napustili Gradski stadion.

Deluje da ni dolazak nekadašnjeg fudbalera Evertona Muhameda Bešića nije dovoljno iskorišćen, makar u promotivno/komercijalne svrhe. Istovremeno, doprinos Filipa Holendera je zanemarljiv, vrednost na tržištu Stefana Tomovića je opala zbog loših rezultata, a brojnih Brazilaca, Nigerijaca i igrača iz Gane, koji su prodefilovali terenom, teško da će se već na jesen iko sećati.

Pre dva meseca ulogu sportskog direktora preuzeo je Vojo Ubiparip, koji je u igračkim danima dao značajan doprinos dobrim rezultatima kluba. Od toga kako će delovati u letnjem prelaznom roku, ako uopšte ostane na ovoj poziciji, generacije koje dolaze mogle bi mu suditi u vezi sa tim da li je bio uspešan na početku funkcionerske karijere. Spartak mora da pronađe talentovanu decu u svom podmlatku, ali i da se izbori sa TSC-om na lokalu i ne dozvoli mu da oni najbolji iz okoline završe u Bačkoj Topoli.

Rano je još govoriti ko bi mogao da vodi Subotičane kroz Prvu ligu, ali deluje da Pavićević ima razloga da ostane na mestu trenera. Željan je dokazivanja kao šef stručnog štaba pa bi mu sezona van svetlosti superligaških reflektora dobro došla da sagleda i sopstvene mogućnosti.

Spartak je u dva navrata, leta 2010. i 2018, igrao na međunarodnoj sceni i nije se obrukao. Prvi put je zaustvljen na drugoj, a drugi na trećoj prepreci i to nakon što je eliminisao prašku Spartu. Bitno je da u Subotici prihvate da se od prošlosti ne živi već da zasuku rukave i prionu na posao. Kako im život bez elite ne bi prešao u naviku i kako se dečaci iz grada ne bi okrenuli nadolazećoj eri košarke.