Pečalbari “skrojili” šest selekcija

Vrelo fudbalsko leto je pred nama. Zagrevanje za predstojeće Svetsko prvenstvo je u toku, a zalihe piva lagano se formiraju jer televizijski prenosi utakmica sa i bez žuto-zlatnog pića nikako nisu i ne mogu biti isti. Jedva čekamo da hvalimo pojedince i reprezentacije, koje budu skrenule pažnju na sebe, ali čini se još i više da kudimo one koji budu podbacili. Da im dodamo so na otvorenu ranu. Dok ti dani ne dođu, u dilemi smo čime da prekratimo vreme.

Srećom, mnogo je parametara koje možemo uzeti kao uzorak za bilo kakvo istraživanje u vezi sa nadolazećim Mundijalom. Svetska fudbalska federacija se više nego ozbiljno potrudila da nam materijala ne nedostaje. Nikada ranije za svetsku krunu nije se nadmetalo, sa manjim ili većim šansama, 48 reprezentacija.

Čak 1.248 reprezentativaca nada se da će u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Meksiku i na terenu braniti boje svog nacionalnog tima. Niko od njih sigurno ne želi da velelepne stadione posećuje samo kao turista. Među njima ima golgetera svetske klase, kreatora igre vrhunskih karakteristika, golmana majstorskih refleksa, ali biće vremena da pišemo o njihovim dostignućima.

Sada deluje zanimljivo podatak da čak 906 članova svojih selekcija dolazi na Mundijal iz inostranih klubova, što će reći da samo 22,5 odsto igrača i golmana za život zarađuje nastupajući u svojoj domovini.

Najviše ih je u reprezentacijama Saudijske Arabije i Katara, jer sa spiska ovih selekcija tek po jedan fudbaler igra u inostranstvu, što je pomak u odnosu na prethodni šampionat sveta kada upravo ova dva nacionalna tima nisu imala nijednog jedinog pečalbara. Sada tu čast u redovima Saudijaca ima desni bek Saud Abdulhamid, koji je član Lansa, dok u redovima domaćina prethodnog Mundijala van domovine nastupa samo njegov kolega sa leve strane Homam Ahmed, koji je drugi deo prošle sezone proveo u španskom drugoligašu Kultural Leonesi kao pozajmljeni igrač Al-Duhaila.

Odmah uz njih su Englezi, od kojih 21 fudbaler igra za klubove iz Premijer lige. Van nje su Hari Kejn (Bajern), Džud Belingem (Real Madrid), Ajvan Toni (Al-Ahli), Džerel Kvansa (Bajer Leverkuzen) i Markus Rašford (Barselona), koji je za prošlu sezonu bio pozajmljen katalonskom gigantu od Mančester Junajteda. Ako se dva kluba dogovore i šampion Španije otkupi njegov ugovor, u narednoj takmičarskoj godini društvo će mu praviti i zemljak Entoni Gordon, koji je već potvrdio dolazak na Nou Kamp iz redova Njukasla.

Još šest reprezentacija u svojim redovima ima jednocifren broj pečalbara – Nemačka i Južna Afrika po sedam, a Španija, Češka, Egipat i Iran po devet. Turska i Uzbekistan su ih sakupili po 11, Meksiko 14, Jordan 15 i Irak 16, dok su se sve ostale selekcije u Severnu i Srednju Ameriku uputile sa jednocifrenim brojem igrača iz svojih nacionalnih šampionata.

Za neke je sigurno iznenađujuće da samo osmorica članova nacionalnog tima Francuske nastupa za klubove iz Lige 1. Petorica su dvostruki uzastopni prvaci Evrope na klupskom nivou sa Pari Sen Žermenom (Usman Dembele, Bredli Barkola, Dezire Due, Voren Zair-Emeri, Lukas Ernandez), a po jednog predstavnika imaju Monako (Manes Akliuš), Ren (Bris Samba) i Lans (Robin Riser).

Brazilci imaju sedmoricu igrača iz tamošnje Serije A (Nejmar, Lukas Paketa, Danilo Santos, Leo Pereira, Danilo Luiz, Aleks Sandro, Veverton), Portugalci tek petoricu iz svoje Primeire (Trinkao, Gonsalo Inasio, Tomaš Araužo, Rui Silva, Diogo Košta), a Holanđani samo dvojicu iz Eredivizije (Vut Veghorst, Gus Til).

Kada je reč o reprezentacijama iz regiona, Hrvatska ima dvojicu iz HNL-a – Toni Fruk iz Rijeke i Dominik Livaković iz zagrebačkog Dinama, u kojem je branio u drugom delu prošle sezone kao pozajmljeni član Fenerbahčea, dok je u selekciji Bosne i Hercegovine jedini predstavnik tamošnje Premijer lige golman banjalučkog Borca Mladen Jurkas, koji je na Mundijal stigao na “mala vrata” nakon što se povredio Osman Hadžikić.

Šestorica selektora su svoj konačan spisak napravili gledajući van nacionalnih šampionata. Isključivo od pečalbara sastavljene su reprezentacije Zelenortskih Ostrva, Kurasaa, Demokratske Republike Kongo, Obale Slonovače, Urugvaja i Senegala.  

Kada se lopta bude zakotrljala, biće beznačajno ko gde igra na klupskom nivou. Tada će samo biti važno da se ne razočara nacija.