Zvezdine letnje dileme

Nekad je bolje kad je leto mučno. Kad ne ide sve kako bi trebalo. Kad su noge teške, odluke loše, a rešenja zakasnela. Koliko god da je žega podno Alpa prijatnija od one sa beogradskog asfalta, ni tamo krajem juna i početkom jula ne cvetaju ruže. Bar ne na fudbalskom terenu.

Dejan Stanković jeste, ali Crvena zvezda nije promenila svoju bazu. Mir koji joj nudi Vindišgarsten, seoce u Austriji sa nešto više od 2.000 duša koje je sa svojim stručnim štabom “otkrio” bivši trener Vladan Milojević, neophodan joj je u ovo doba godine. Da preispita sebe. Da prizna greške koje je načinila u prethodnih 12 meseci, ali – što je još i važnije – da se odvaži i saopšti ih kroz “slobodan izlaz” za one koji su redovno dobijali platu, ali je na terenu nisu opravdali.

I da smelo pogleda u budućnost. Jer, kako ono beše – ko sme, taj može... I tako dalje. Da udaljena od svih ostalih superligaša – u prenesenom značenju, ali i bukvalno kao i u prošlih devet sezona u nizu – pokuša da iskuje letnji proizvod koji će svoj najbolji ukus imati krajem jeseni. Ili, što da ne, na proleće sledeće godine. U Evropi, razume se...

Srpski šampion je tokom protekle dve nedelje naporno radio, u to nema sumnje. I baš zbog toga rezultati u pripremnim utakmicama ne bi trebalo da budu pod lupom. A da li nisu? Teško. Jer, teško je nositi i taj crveno-beli dres. Da nije, skoro nikada ne bi bilo promašenih investicija i loših izbora pošto ni očekivanja ne bi bila (pre)velika.

Kada je pre pet leta, do sada jedini put, vodio ekipu u Austriju na letnji dril – tada u mestašce Štegersbah na istoku Austrije, nedaleko od granice sa Mađarskom – Stanković je video bolja izdanja svog tima. I bolje rezultate ovekovečene kroz dve pobede, remi i poraz, što je tada ocenjeno kao zadovoljavajuće. Ono što nije, desilo se mesec i po kasnije, kada su crveno-beli zaustavljeni u kvalifikacijama Lige šampiona od moldavskog Šerifa zbog čega su bili preusmereni u drugi razred evropskog fudbalskog voza.

Baš zato, možda sada trijumf protiv već tradicionalnog rivala Amštetena (2:1) i remiji sa daleko ozbiljnijim Slovanom iz Bratislave (1:1) i prošlosezonskim prvoligašem Blau Vajsom iz Linca (2:2), s obzirom na to da su od trenera okarakterisani kao nedovoljno dobri, mogu najaviti uspešan prolaz kroz suteren evropske elite. Ako je klasa večna, a to su najiskusniji Aleksandar Katai i Mirko Ivanić opet potvrdili, a forma prolazna, onda bi ona mogla biti u zenitu kada se budu vodile najvažnije bitke ovog leta.

Istina, a od nje se ne sme i ne bi trebalo pobeći, ni igra protiv rivala “C” i niže evropske klase nije bila lepršava pa ne može ni za nju da se “uhvati” armija crveno-belih navijača. Škripalo je u svim linijama, a jedini istinski dobitak jeste pojava Mohamada Abu Fanija u veznom redu. Izraelcu ide na ruku i činjenica da je u Ferencvarošu već sarađivao sa Stankovićem i dobro poznaje njegove principe rada. Ostale novajlije Muhamed Čam, Loizos Loizu i Kristijan Balov se još traže, što nije iznenađujuće na početku rada u novom okruženju, ali crv sumnje već “nagriza” mišljenje da će se uopšte pronaći. I da neće vrlo brzo morati putevima kojima će, izvesno je, krenuti ne tako davno promovisani Daglas Ovusu, Mahmudu Badžo i Tomaš Hendel. Bar do Stare Karaburme, kod starijeg, ali manje uspešnog brata...

Nije realno očekivati da baš sve rupe pokriju Seol i Marko Arnautović, koji će se posle eliminacija svojih reprezentacija sa šampionata sveta već sledeće nedelje priključiti klupskim saigračima. Dok je za internacionalca iz Južne Koreje rezervisano mesto u startnoj postavi kraj desne aut-linije, Srbin iz Austrije će, verovatnije je, minute dobijati u poslednjoj trećini letnjih mečeva. A koliko će zaista moći da pomogne na terenu, pitanje je na koje se odgovor očekuje sa nestrpljenjem.

Mateus je siguran pred golom, kao i Nair Tiknizjan na levoj strani, bar dok Zvezda ne angažuje Aleksu Terzića, koji je prekobrojan u Red Bul Salcburgu, mada je realnije da se povremeni reprezentativac Srbije priključi bivšem timu tek nakon završenih kvalifikacija. Ukoliko one uopšte budu bile uspešne.

Tandem defanzivaca koji čine Strahinja Eraković i Miloš Veljković bi zbog svoje nedovoljne sigurnosti, da ne budemo grublji u oceni, vrlo lako mogao biti dopunjen Tebo Učenom, ali trio u poslednjoj liniji znači “žrtvovanje” nekog kreativnijeg u ofanzivi. Teško da je to dobro rešenje.

Abu Fani je najbliži partner Radetu Kruniću, a najveća dilema mogla bi da bude na krilnim pozicijama. Ivanić je sa tri gola podno Alpa potvrdio da je povreda prošlost, Vasilije Kostov bi morao da dobije minute jer čelnici crveno-belih u njemu vide “zlatnu koku” već ovog leta, novajlije se još nisu nametnule, a Katai nema snage za svih 90 minuta. I čini se da je korisniji kad svoju svežinu u kombinaciji sa lucidnošću i kreativnošću stavi na raspolaganje treneru u završnih pola sata. Bruno Duarte bi mogao da bude u prednosti u vrhu napada u odnosu na Džeja Enema, bar dok i on ne pronađe uhlebljenje van “Marakane”, što bi moglo da se dogodi do kraja prelaznog roka.

Možda će mnoge nedoumice u vezi sa startnom postavom biti rešene već sledeće nedelje, kada će Crvena zvezda imati generalnu probu kod svojih prijatelja u Sankt Peterburgu. Zenit je, već tradicionalno, poslednji rival srpskog prvaka uoči takmičarskih mečeva svakog leta, kada su joj oni na međunarodnoj sceni i te kako važniji. Popravni u Superligi mogao bi da se polaže čak do maja, a voz za Evropu neće čekati. Karte se dele u avgustu, kada bi sezona već mogla da se okarakteriše kao uspešna ili ne. A avgust je tu, iza ugla...