Sudar ambasadora – čija će noć i dalje trajati?

Tamo gde živi Liga šampiona pala je noć. Bajke, kakva je bila ona Bode/Glimta, su ispričane i mališani su poslati na spavanje. Sada je vreme za one velike, one koji su navikli da ostaju do jutra.

Tu su Real, Bajern, Barselona, Atletiko, Liverpul, PSŽ, Arsenal i Sporting, mada se ovi poslednji neretko komiraju oko dvojke, nekad i ranije, pa će ove sezone jedan od njih imati doživljaj za pamćenje. Ovi prvi, iskusne noćne ptice, činiće najatraktivniji par četvrtfinala i neko od njih će morati u krevet mnogo ranije nego što je planirao.

https://x.com/ChampionsLeague/status/2034395071991161198 pic.twitter.com/ffKnsVKwG4

— ChampionsLeague (@ChampionsLeague) December 7, 2023

I teško je reći za koga bi to bilo veće razočaranje. Verovatno za Real jer su se minulog vikenda porazom od Majorke pozdravili sa nadanjem da će osvojiti ligu, obrukali su se i u kupu, pa im samo novi evropski trofej vadi sezonu. Ali ni Bajern, iako je na dobrom putu da ima duplu krunu kao eventualnu utehu, odavno ne može da se zadovolji pukom dominacijom u domaćim okvirima, a navijači na krilima strašne kampanje Kejna i Olisea gaje velike nade.

A kakvu samo privilegiju imaju navijači oba kluba da se već decenijama iz sezone u sezonu mogu tome nadati. I jedan i drugi streme ka „ušatom“ peharu svake godine jer je to u njihovoj fudbalskoj aristokratskoj plavoj krvi. Nisu oni novi projekti već dominantne figure na Starom kontinentu duže od pola veka.

Oba kluba je kroz istoriju silno poremetio Drugi svetski rat, ali je Real brže stigao da se oporavi. I tada, kao i sada, korišćena je ista terapija – zvezde iz inostranstva. Dozvolu za potpisivanje stranaca iskoristio je da vdovede Alfreda Di Stefana, a ono što je potpis Kristijana Ronalda bio u ovom veku, to je za „los blankose“ sredinom prošlog bio ovaj transfer.

Argentinca su doveli iz kolumbijskog Miljonariosa 1953. i odmah osigurali apsolutnu dominaciju – prvo u La Ligi, a onda i Evropi čim je osnovan Kup evropskniih šampiona 1955. Sa trona se nisu skidali sve do 1960, pa su sa tih pet trofeja odmah uspostavili status najvećeg kluba Evrope.

U teškim posleratnim godinama za Španiju postali su njen simbol i najbolji ambasador. To je uvideo i Fransisko Franko, pa nije propustio priliku da Realu pruži potrebnu pomoć da nastavi u tom smeru ne bi li na taj način popravio imidž svoje države u svetu i pokazao stabilnost autoritarnog režima.

U španskom fudbalu, međutim, 60-ih godina ponovo dolazi do zabrane dovođenja stranaca, a oni koji su već bili tu, poput Di Stefana, Puškaša i južnoamerikanaca, dobijaju špansko državljanstvo. Takva ograničenja u velikoj meri ostavljaju posledice na Real koji, osim trijumfa 1966. protiv Partizana, ne osvaja nijedan trofej u najboljem evropskom takmičenju sve do kraja prošlog veka, čak i pored ponovnog otvaranja za strance 70-ih.

Naravno, 2000. na čelo kluba dolazi iskusni biznismen Florentino Perez i postaje najuspešniji predsednik u njegovoj istoriji, iako je bilo teško zamisliti da će iko nadmašiti legendarnog Santijaga Bernabeua pod kojim je osvojeno prvih šest evropskih pehara.

Bajernov uzlet, sa druge strane, kreće nekih 15 godina kasnije. Njegov razvoj, zapravo, uništio je Adolf Hitler jer su predsednik, Kurt Landauer, i trener bili Jevreji i obojica su morali da beže iz zemlje, a klub je za vreme vladavine nacista bio diskriminisan. Po padu zla i povratku Landauera, Bajern polako ulazi u profesionalne vode, a stasavaju mu i zlatna deca Franc Bekenbauer, Gerd Miler i Sep Majer, koje u prvi tim uvodi Zlatko Čajkovski.

Krajem 60-ih kreće surova dominacija Bajerna nemačkim fudbalom, a od 1973. vezuju tri uzastopna evropska pehara. Time i oni postaju najbolji reprezent Nemačke, pa se najveće bavarske kompanije pridružuju u vidu sponzora kako bi i one bile deo inostranog uspeha i još više se širile. Doduše, ni klub iz Minhena, kao ni Reala, nije bilo ponovo na evropskom tronu sve do kraja 20. veka, ali u 21. osvajaju još tri pehara čime vraćaju svoju moć.

Ako oni stariji imaju utisak da malo-malo pa gledaju susret ovih ekipa, u pravu su. Ovo je najčešće igrani meč u istoriji Lige šampiona, pošto su do sada snage odmerili čak 28 puta (Madriđani imaju 13 pobeda, Bavarci 11), mada nikad u finalu. Tolika brojka ne treba da čudi jer su ovo dva kluba sa najviše pobeda u izdanjima najboljeg kontinentalnog takmičenja – Real ima 311, a Bajern 253, što dovoljno govori o kakvim se gigantima radi.

Ruku na srce, iako je najčešći duel, u prethodnih osam godina odigrali su samo jedan dvomeč. Bilo je to 2024. u polufinalu, kada je posle 2:1 u Madridu i 2:2 u Minhenu, Real otišao u finale i bio bolji od Dortmunda. Meč na Bernabeuu je bio posebno uzbudljiv jer je rezervista Hoselu postao neočekivani heroj i doneo preokret golovima u 88. i 90+1 nakon što je Dejvis doveo goste u vođstvo. Preokret je viđen i u revanšu u kom je Bajern imao nerešen ukupni skor sve do 83. minuta kada je Vinisijus drugim golom na meču doneo prolaz.

I upravo je preokret postao sinonim za njihove međusobne duele jer je, osim na ove dve, on viđen i na svakom od četiri meča pre toga. Nijednom u tim utakmicama ekipa koja je postizala prvi gol nije trijumfovala, tako da ni sada ne treba odmah naslućivati pobednika nakon što se mreža prvi put zatrese. Kažemo „kada“, a ne „ako“ se zatrese jer ni na jednom od njihovih 28 susreta nije bilo 0:0, a moćni ofanzivni potencijal koji obe ekipe poseduju gotovo da garantuje golove.

Uostalom, biće ovo dvoboj dvojice najboljih strelaca ovogodišnje Lige šampiona – Embape ima 13 golova, a Kejn 10, koliko i Entoni Gordon. Takođe, plan i stil igre ovih timova su takvi da se možemo nadati goleadi. Kompani, sledbenik Gvardiolinog fudbala, uživa u posedu lopte, a genijalci poput Kejna i Olisea omogućavaju korisne stvari iz toga.

Arbeloa je, sa druge strane, već prošao najteži test jer je izbacio boga takvog fudbala u prošloj rundi, mada mu je Pep znatno olakšao zadatak postavom koju je izveo u prvom meču. Takve propuste iskoristio je Valverde u utakmici života za njega i teško je zamisliti da može i upola da ponovi isto, ali su zato Embape i Vinisijus spremni da iskoriste svaku grešku i priliku za kontru.

Bukmejkeri kao favorita u dvomeču vide Bajern, a ista uloga namenjena mu je i na Santijago Bernabeuu, iako Bavarci nemaju pobedu protiv kraljevskog kluba na poslednjih osam takmičarskih mečeva.

Osnova za ove koeficijente zaista ima jer je Real u skoro svakoj kategoriji bio slabiji. Dao je manje golova, 29 na 12 mečeva, u odnosu na Bajernovih 32 na 10, i primio više (14 prema 10), mada ima više sačuvanih mreža (4) u odnosu na protivnika (2). Reklo bi se da su za to zaslužniji Realovi golmani nego defanzivci jer su zbirno drugi po broju odbrana ove sezone u Ligi šampiona, a što ukazuje na brojne propuste.

Reklo bi se da kvotu na Bajern dodatno obara i kvalitet trenera jer Alvaro Arbeloa, i pored izbacivanja Sitija, zasad ne pokazuje potreban kapacitet, ni autoritet da vodi ovakvu grupu igrača. Kompani, iako daleko iskusniji, zapravo i dalje u svojoj trenerskoj karijeri nema veliku pobedu, pa će ovo biti prilika da dokaže da je sazreo i upiše prvi takav skalp.

Belgijanca, doduše, može da zabrine činjenica da kada se ovi klubovi sretnu u četvrtfinalu, a bilo je to tri puta, Real uvek prolazi. Prvi put su se u četvrtfinalu sastali 1988. kada je Real bio bolji, a potom i 2002, kada su takođe Madriđani prošli dalje, oba puta zahvaljujući pobedama od 2:0 kod kuće i porazima od jednog gola razlike u gostima.

Najsvežiji četvrtfinalni duel iz 2017. je i njihov najkontroverzniji. Obe ekipe su slavile 2:1 u gostima, pa se otišlo u produžetke pre kojih je drugi žuti dobio Vidal, poprilično strogo. Brojčano nadmoćan, Real je blickrigom sa tri gola ponovo prošao dalje. Međutim, dva Ronaldova gola postignuta su iz ofsajda, ali tada još nije bilo VAR-a, pa se podigla ogromna prašina i svi oni koji smatraju da klub iz Madrida često ima pomoć sudija dobili su time nove argumente.

Glavni sudija na ovom meču biće Majkl Oliver koji je „los blankosima“ sudio četiri puta, na kojima su zabeležili tri pobede i poraz, a timu iz Minhena u sedam navrata i šest puta su trijumfovali, uz jedan remi.

Na kraju, iako deluje da su ni jedni, ni drugi sposobni da ove sezone podignu pehar jer u oba tima postoje rupe koje treba popuniti predstojećeg leta, bilo bi izuzetno glupo i neiskusno otpisati one kojima je pobeđivanje nešto prirodno, poput disanja.

Samo, neko od njih će iduće srede, tamo gde živi Liga šampiona, zaspati i iskusiti apneju koja će trajati do narednog septembra.