Finale koje zaslužujemo - drugi pokušaj

Želela je i zaslužila fudbalska planeta prošle sezone finale između Pari Sen Žermena i Barselone. Igra na gol više oba tima i potezi njihovih fudbalera naterali su čak i one najveće namćore da iza zuba zadrže svoju omiljenu frazu „Nije današnji fudbal kao što je nekad bio“. Jer, igrali su baš onakav fudbal kakav oni pamte i kakav su zavoleli.

Parižani su svoj deo posla odradili i bukirali karte za Minhen, ali Barselonina poezija u pokretu koju je napisao Hansi Flik zaustavljena je od strane koga drugog nego Italijana. Nije, doduše, bilo italijanskih 0:0 i tipičnog katenaća, već su pametno iskoristili sve boljke španskog tima, kontranapad i prekid, pa je Inter posle 3:3 u prvom i pobede od 4:3 u drugom meču otišao na Alijanc Arenu.

Epilog je bilo jedno od najizvesnijih finala ikada. Umesto spektakla, dobili smo, očekivano, jednosmernu ulicu i ponižavanje od 5:0.

Izgleda da su i sami fudbalski bogovi shvatili šta su tada uradili, pa se ove sezone sve crta da nepravda bude ispravljena i da sa godinu dana zakašnjenja konačno dobijemo to epsko, ultimativno finale. Do takvog finala predstoje još dva džinovska koraka i za PSŽ i za Barselonu, ali ono što smo do sada videli potvrđuje da i drugu sezonu zaredom najlepši i najromantičniji fudbal igraju klubovi iz baš takvih gradova.

https://x.com/ChampionsLeague/status/2034398189357560288 pic.twitter.com/ffKnsVKwG4

— ChampionsLeague (@ChampionsLeague) December 7, 2023

Sve, ionako, previše podseća na dešavanja od pre godinu dana. I tada je PSŽ slabije otvorio kampanju, imali su čak i imperativ pobede u poslednjem kolu elitnog takmičenja za prolaz među 24 najbolje ekipe, ali se ispostavilo da je to bilo samo fantastično tempiranje forme. Slično je i sada jer deluju sve bolje kako vreme odmiče.

Na njihovoj strani kostura, prvi rival im je Liverpul koji će želeti osvetu za prošlosezonsko ispadanje posle penala, ali ovaj tim „crvenih“ deluje slabije i daleko od sposobnog da promeni taj scenario. Nakon toga bi ih čekao meč protiv Reala, koji ima trenera početnika i hronične probleme sa povredama i egom igrača, ili Bajerna koji, iako igra vrhunski i atraktivan fudbal, i dalje nije pobedio ozbiljnog rivala u važnom meču pod vođstvom Kompanija. I od jednih i od drugih Parižani deluju mnogo ozbiljnije, tako da su favoriti da se ponovo nađu u finalu.

Sa druge strane, Barselona gazi maksimalno od starta i ne ume drugačije. Tako ih je Flik naučio – prošle sezone su postigli 174 gola u 60 zvaničnih mečeva, iliti 2.9 po meču, dok su ove pogodili 124 puta na 45 mečeva, što je prosek od 2.75 po utakmici. Poređenja radi, na prvih 105 Gvardiolinih utakmica na klupi, Katalonci su postigli 254 gola, a sa nemačkim stručnjakom su dali 44 više.

Takva potrošnja bez kalkulisanja je i najopasnija jer ih umor može stići baš onda kada bude najbitnije, pa postoji rizik da se ponovi neki novi Inter oličen u dve defanzivno takođe moćne ekipe kakve su Atletiko Madrid i Arsenal. Protiv obe ekipe će ključne utakmice biti na Kamp Nouu, baš kao što je to bilo i u duelu sa Njukaslom.

I upravo je londonski tim glavni kandidat da ponovo spreči to finale jer više nego iko ima način kako da iskoristi Barselonine slabe tačke. Njeni igrači su poprilično niski, tako da bi svaki korner za londonski tim bio skoro pa jednak penalu, a imaju i igrače sposobne da ih povrede u kontranapadima.

Uostalom, Optin superkompjuter vidi Arsenal kao ubedljivo najvećeg favorita za osvajanje Lige šampiona, dok potom najviše šansi daje Bajernu. Ali postoji nešto što mašina ne može baš da izračuna, a to su neiskustvo i mentalitet nekog tima.

https://x.com/OptaAnalyst/status/2034242801227927699 pic.twitter.com/ffKnsVKwG4

— OptaAnalyst (@OptaAnalyst) December 7, 2023

Koliko god Kompani bio najzaslužniji za to kakav fudbal Bavarci igraju, toliko je on i njihova najslabija tačka. Sve što radi u Nemačkoj nema preveliki značaj jer je za ovaj klub jedino merilo uvek bila Evropa, a belgijski stručnjak na tom tlu i dalje nema nijedan ozbiljan skalp pošto ga je prošle sezone nadmudrio Inzagi u četvrtfinalu.

Arsenal, s druge strane, tek treba da dokaže da to nije onaj Arsenal na koji smo navikli, onaj koji će uvek naći način da nešto uprska. Imaju tajno oružje u vidu prekida i širinu rostera koje niko nema, pa je stoga razumljivo zašto im se daju tolike šanse. Ukoliko bi se domogli finala, iako po defanzivnom stilu igre podsećaju na Inter, svakako ne bi bili autsajder poput Italijana, štaviše, ali to bi bilo daleko od atraktivne utakmice kakvu bi svi neutralci voleli da vide.

I zato, neka Bajern i njegov trener još ove sezone porade na iskustvu, neka Arsenal uzme još jednu godinu sazrevanja i rada na mentalitetu. A dotad, neka se sve kockice konačno slože, pa da tog 30. maja u Budimpešti dobijemo ono što fudbal već dugo duguje prvo sam sebi, a onda i nama – finale između Pari Sen Žermena i Barselone. Jer ta će priča, ako je ne ispričaju sada, ostati najveća fudbalska tajna koju nikad više nećemo moći da saznamo.