Štutgarter Kikers: Fudbalska romantika u bundesligaškom komšiluku

Štutgart je najveći grad Baden Vitenberga, industrijski i ekonomski centar juga i jugozapada Nemačke, grad Mercedesa, Boša, Poršea i brojnih drugih ekonomskih giganata najjače evropske industrije. No, ovaj grad ima i jaku fudbalsku tradiciju, oličenu najviše u najjačem i najpoznatijem klubu ovog dela Nemačke, VFB Štutgarta petostrukog šampiona Nemačke, te osvjača kupa u tri navrata.

No, fudbalska tradicija nije rezervisana samo za ovaj klub, koji je jedan od najstarijih u Nemačkoj (osnovan čak 1893. godine), jer u ovom gradu postoji još jedan klub osnovan krajem 19. veka, ali sa ipak nešto manje uspeha. U pitanju je Štutgarter Kikers (Stuttgarter Kickers), poznatiji pod nadimkom „Plavi bogovi“, klub osnovan 1899. godine.

Kikersi su praktično mlađi brat Štutgarta, klub koji je u odnosu na komšije morao da se na drugačije načine bori za uspeh i naklonost navijača, a u tome je delimično uspeo.

Iako nikada nisu bili šampioni, nikada nisu osvojili kup, uvek će moći da se pohvale da su bili na pragu, da je nedostajalo malo, pa da se kočoperno unesu u lice Štutgartu i kažu da se imaju čime podičiti.

Štutgartovi uspesi krenuli su nakon Drugog svetskog rata, tokom pedesetih dve titule i kup, a potom još tri titule i dva kupa, dok su Kikersi samo na trenutke uspevali da zasijaju, a onda se još brže ugase. Kikersi su na pragu titule bili daleke 1908. godine, ali tada se Viktorija iz Berlina ispostavila kao nepremostiva prepreka, jer su finale izgubili sa laganih 3:0.

Nakon toga, Kikersima nije baš išlo, tokom pedesetih godina igrali su u drugom rangu, osnivanjem Bundeslige i reorganizacijom nemačkog fudbala šezdesetih godina morali su da se spuste i u treći rang, a onda su sve do kraja osamdesetih godina uglavnom skakutali između drugog i trećeg ranga, sa manje ili više uspeha. U sezoni 1986-1987 kao drugoligaši napravili su čudo i plasirali se u finale DFB Kupa, ali ponovo je malo nedostajalo da se okite trofejem. Na postolje se popeo Hamburg pobedom od 3:1, a duel je na Olimpijskom stadionu u Berlinu posmatralo 70.000 gledalaca, što je za Kikerse najveća posećenost nekog meča u istoriji. No, njihovim izletima i šokantnim uspesima nije bio kraj, samo godinu dana kasnije mimo svih očekivanja uspeli su da se po prvi put plasiraju u Bundesligu, ali tu se nisu uspeli zadržati duže od jedne sezone. Početkom devedesetih, tačnije 1992. godine ponovo su izborili povratak u elitu, ali i ovog puta se ispostavilo da je u pitanju preveliki zalogaj pa je usledilo ispadanje, a ispostaviće se da je to bio poslednji njihov izlet u najviši rang.

Tokom 2000. godine, ponovo su šokirali javnost, došli su do polufinala kupa, ali na korak od finala nakon produžetaka zaustavio ih je Verder iz Bremena rezultatom 2:1 nakon produžetaka.

Moderno doba, nije im donelo skoro pa ništa dobro, uglavnom su igrali između trećeg i četvrtog ranga, sa jednim ispadanjem čak i u peti, ali to nije bila njihova najveća briga, polovinom prošle decenije zbog finansijske krize pretila im je likvidacija, no zahvaljujući navijačima i nekolicini lokalnih kompanija, ovaj simbol fudbalske tradicije Štutgarta je spašen.

Danas je klub u četvrtom rangu, ali i dalje nastupa sa borbenim duhom i strašću koja ih je krasila svih prethodnih decenija postojanja. Sudbina je mlađem bratu Štutgarta namenila da na poslednjem koraku ostane bez trofeja, da se bori za goli život, dok stariji iako daleko od trofeja poslednjih decenija ipak opstaje u vrhu nemačkog fudbala. Ali mali i hrabri klubovi, kakav je i Štutgarter Kikers uvek je privlačio pažnju pravih fudbalskih fanatika, onih koji cene borbu, strast i autentičnost više od pehara i medalja. Možda njihov muzej nije ukrašen velikim trofejima, ali plava boja ostaje simbol tradicije i želje za dokazivanjem koju ne može da ponudi ni mnogo veći komšijski klub.