Skaut analiza: Novo lice Srbije Veljka Paunovića

Kada je Jovan Damjanović (bivši selektor U17 i U19 reprezentacije Srbije i aktuelni trener OFK Beograda), gostujući u jednoj emisiji ispričao kako su određeni reprezentativci nakon paklenog žreba za kvalifikacije za Evropsko prvenstvo U21 selekcije (Engleska, Portugal i Poljska) zvali selektora Petrića ne želeći da sakriju oduševljenje što će se boriti sa najboljima, Veljko Paunović je zadovoljno trljao ruke. Jer je doveden na čelo reprezentacije da stvori sistem i da dočeka te pomenute reprezentativce u A selekciji.

Oduvek je to bilo jasno, Veljko Paunović je rešenje na duge staze i sa dugoročnim planom. Ovde bi kao didaskalija moglo da se dopiše pitanje: da li se sa tim zakasnilo i koliko? Ali SKAUT analiza će se ovoga puta baviti nečim drugim.

Shodno toj dugoročnoj viziji Veljka Paunovića, analizu igre reprezentacije Srbije u prva dva meča pod njegovim vođstvom, posmatraćemo kroz tu prizmu. Ovo je tek početak procesa.

Sama činjenica da je za prvi meč ovog reprezentativnog prozora izabrana jedna od najmoćnijih reprezentacija na svetu, govori u prilog činjenici da Srbija nakon dugo godina želi da se takmiči sa najboljima. Drugi protivnik u ovom reprezentativnom ciklusu je bila reprezentacija Saudijske Arabije, iako učesnik dolazećeg Svetskog prvenstva, znatno slabijeg kvaliteta u odnosu na Srbiju koja se nije domogla ni baraža. S obzirom na kvalitet oba protivnika, takve su bile i utakmice, totalno drugačije, u prvoj je Srbija bila Arabija, a u drugoj Španija.

Furija

Kada za protivnika imate aktuelnog evropskog šampiona, nije realno očekivati da ćete prikazati bogzna šta, naročito u prvim utakmicama pod vođstvom novog stručnog štaba. Španija na toliko načina može da vas ugrozi, da je samo pitanje izbora od kog ćete oružja stradati, a reprezentacija Srbije je u toj utakmici možda izabrala i najgore oružje - ostavljajući nebranjenu, već ovde pominjanu zonu 14 iz koje je Španija pravila gotovo sve probleme Srbiji.

Veljko Paunović je izabrao formaciju 4-2-3-1 sa povratnikom Sergejem Milinkovićem Savićem (i Vanjom takođe) u startnoj postavi. Ostaje malo nejasna odluka selektora da za utakmicu u kojoj je jedini način da se ugrozi protivnik brza ofanzivna tranzicija, u startnu postavu uvrsti najboljeg strelca Aleksandra Mitrovića (a protiv Arabije da počne sa klupe) koji baš i nije poznat po brzini i agilnosti u ovoj fazi karijere.

Srbija je, doduše, u uvodu utakmice u par navrata uspevala da izlaskom u visoki presing (gde su uzimali čovek čoveka) osvoji loptu i natera reprezentativce Španije na grešku u ulasku u igru, ali to su bili izuzeci koji potrvđuju pravilo.

Kada je Srbija sa druge strane ulazila u igru, ideja je bila da se zadnja linija plus dva zadnja vezna (Gudelj i Stanković) spuste niže u prvu trećinu terena, a dva bočna igrača (Birmančević i Kostić) kao i SMS i Mitrović u trećoj zoni stanu ravno u četvorku. Tako bi srednja zona ostala prazna i u njoj je trebalo, nakon duge lopte, da se pojavi neko od pomenute četvorke (verovatno Kostić ili Birmančević, s obzirom na to da su Mitrović i SMS odlični skakači). U progresiji je Srbija pokušavala spuštanjem Gudelja u zadnju liniju, nudeći tako mogućnost uglavnom Pavloviću da ubrza igru i iznese loptu u sledeću zonu, međutim retke su bile situacije kada su imali priliku da organizuju kontinuirani napad.

U defanzivnom, srednjem bloku, izabranici Veljka Paunovića su se branili u formaciji 4-4-2 ravno, usled čega je naročito bila gotovo nemoguća za branjenje zona koja je pomenuta na početku ove analize. Rezultat je na kraju bio 3-0 za Španiju, uz evidentnu razliku u kvalitetu i brzu šansu za popravljanje utiska već četiri dana kasnije.

Hurija

U Bačkoj Topoli ugošćena je reprezentacija Saudijske Arabije, koja je vrlo ozbiljno shvatila ovu proveru pred predstojeće Svetsko prvenstvo. Selektor Paunović je malo promešao sastav, pa je umesto VMS-a na golu stajao Rajković, umesto desnog beka Mimovića počeo je Eraković, Gudelja je zamenio Samardžić, Kostića Gaćinović, a Aleksandra Mitrovića Luka Jović. Promenjena je i formacija, pa je umesto 4-4-2, početna postavka bila 4-3-3 u kojoj je mladi Stanković operisao sam kao šestica, dok su SMS i Samardžić bili dve osmice.

S obzirom na to da se selekcija Saudijske Arabije odlučila (očekivano) uglavnom za neizlaženje u visoki pressing, već je svoje šanse čekala u niskom bloku, osnovno opredeljenje im je bilo da ofanzivnim tranzicijma pokušaju da ugroze gol Srbije. I u tome je Saudijska Arabija, u prvom poluvremenu makar, itekako uspevala.

Srbija je imala problem sa rest defenceom (postavka ekipe dok ima loptu - iza lopte, kao osiguranje za sprečavanje brzih kontri protivnika). Naime, u progresiji su gradili napade sa 3 igrača pozadi, gde se levi bek Terzić peo u sledeću liniju, a trojku pozadi su formirali Pavlović, Milenković i Eraković. U tim situacijama je Kostić ulazio u levi poluprostor, u desnom se nalazio Samardžić, dok je Milinković Savić bio slobodniji u svom kretanju, pa se ili pridruživao Mitroviću kao najisturenijem, ili formirao romb sa pomenutom dvojicom i Stankovićem iza, pokušavajući da stvori numeričku prednost u centralnom koridoru.

Napadi Srbije su uglavnom bili efikasniji sa desne strane, gde je vrlo aktivan bio Birmančević, dobijavši direktne lopte od Milinković Savića ili Samardžića koji je stvarao višak u desnom poluprostoru, te upošljavao Birmančevića, čija završnica nije bila dovoljno efikasna.

Sa druge strane, prednost se uglavnom stvarala tako što je Pavlović ubrzavao igru, iznosio loptu daleko na polovinu Arabije, pa nakon prilaska, te napadanja dubine Gaćinovića i držanja širine Terzića pokušavao da iskreira šansu za svoju ekipu.

Međutim, nakon izgubljene lopte, naročito na toj levoj strani napada Srbije, stvarali su se ključni problemi tokom prvog poluvremena. S obzirom na to da je Pavlović ostajao visoko, a iza lopte uglavnom su bili samo Milenković i Eraković (svakako visoko postavljena zadnja linija Srbije), fudbaleri Saudijske Arabije su koristili slabosti Paunovićevog tima, koji nije imao mehanizme da osvoji loptu brzo po njenom gubljenju. Tako su Saudijci imali u više navrata situacije 4 vs 2 ili 5 vs 2.

Samo činjenicom, uz dužno poštovanje reprezentaciji Saudijske Arabije, da protivnik nije bio nešto kvalitetniji, Srbija nije imala veći minus od jednog gola na poluvremenu.

Srbija je pokušavala do kraja poluvremena da ugrozi protivnika, ali je, uz jasne ideje u napadu, ipak najopasnija bila iz direktnih vertikalnih lopti Sergeja Milinković Savića. Mora se dodati da su Orlovi blago potcenjivački ušli u ovaj meč, s obzirom na to da je prvi faul napravljen u 30. minutu utakmice, dok je protivnik za to vreme napravio 6 faulova od kojih bi neki na takmičarskoj utakmici bio i za crveni karton.

Na poluvremenu je Paunović zamenio golmana (ušao Petrović), dok je Samardžića zamenio miljenik domaće publike i najbolji strelac grupne faze Lige konferencije Petar Stanić. Srbija je i dalje pokušavala na iste načine kao u prvom poluvremenu, a razvoj situacije na terenu se promenio ulaskom trija - Mitrović, Kostić i Mimović. Bilo je, ruku na srce, i prirodno da prolaskom vremena pada i koncentracija igrača Saudijske Arabije, usled njihovog kvaliteta, a to su reprezentativci Srbije umeli da iskoriste. Počelo je da se igra dosta otvorenije, sada su razmaci između gostujućih fudbalera bili znatno veći nego u prvom poluvremenu, a gosti su to eksploatisali konstantim pritiskom na poslednju liniju sa 5 igrača.

Najlepši momenat utakmice je svakako gol koji je postigao Strahinja Pavlović. Prvo mala lekcija o u upornosti u šesnaestercu Saudijske Arabije, pa onda dok lopta izlazi na bok, on "puni" prostor kako bi ugrozio gol i to radi na fantastičan način makazicama (a nije mu prvi put, postigao je barem podjenkako lep gol u finalu Kupa Srbije protiv Vojvodine dok je igrao za Partizan). Objašnjenje kako je samo par minuta kasnije najbolji strelac u istoriji reprezenticije Srbije ostao sam na 7 metara od gola, a fantastično ga uposlio Ognjen Mimović potražićemo u već pominjanom kvalitetu reprezentacije Saudijske Arabije.

Do kraja utakmice, srpski fudbaleri su onemogućavali protivniku lak razvitak tranzicije, te samo u par navrata dozvolili pretnje, koje nisu bile previše opasne, pa je besposlen ostao Petrović.

Neupitna je činjenica da se dolaskom Veljka Paunovića (barem malo) promenila atmosfera u srpskom fudbalu. Usamljeni je pojedinac kome bi veći deo javnosti uvek pružio podršku. Makar zasad. Ali za sve je potrebno vreme. Ono je majstorsko rešeto. Koliko će ga imati Veljko Paunović da implementira sve svoje zamisli - a očigledno ih ima - ne zavisi ni od njega, ni od rezultata, ni od većeg dela javnosti.