Kosa do članaka i još veća priča

Reprezentativna pauza je pravo vreme da predahnemo od fudbalskih zvezda i pažnju posvetimo onima koji tokom sezone ne mogu da se istaknu od mejnstrim igrača. U tom periodu, umesto desetine hiljada klubova, fudbal igra tek oko 200 reprezentacija, a neke od njih predstavljaju i teritorije koje nisu čak ni članice Ujedinjenih Nacija.

Mogli ste na ovom portalu da čitate o fudbalu na Grenlandu, u Vatikanu i odbrambene stavove po pitanju afričkog i okeanijskog fudbala, a za sve ljubitelje egzotike sada ćemo se dotaći fudbala u Angvili – malenog ostrva od 91 kvadratnog kilometra na severu Kariba.

Ovu britansku prekookeansku teritoriju naseljava oko 16.000 stanovnika uglavnom afričkog porekla. Sredinom 17. veka naselili su je najpre Britanci koji su tu posejali duvan i šećernu trsku, a onda kasnije iz Afrike doveli robove da rade na plantažama. Sredinom prošlog veka je ovde bilo i manjeg sukoba nakon što je susedni Sent Kits i Nevis – o čijoj je najpoznatijoj poveznici ovde takođe bilo reči – pripojio sebi Angvilu. Njeni stanovnici su se tome usprotivili, pa su umesto da postanu ravnopravni deo danas nezavisne države, ostali potčinjeni britanskom monarhu. Danas je ovo ostrvo poreski i turistički raj.

A kakav bi to raj bio kada tamo ne bi bilo fudbala. Savez je oformljen 1990, a u FIFA-u je primljen šest godina kasnije. Iako je 210. na njenoj rang-listi (samo je San Marino iza) i nikada nije bila ni blizu da se plasira na neki međunarodni turnir, ovaj sport na Angvili poprima sve veću popularnost.

U ovom reprezentativnom prozoru učestvuje u ligi C CONCACAF Lige nacija i ne ide joj baš najbolje s obzirom na to da je u prvom meču poražena 5:0 od Antigve i Barbude. Međutim, jedan njen reprezentativac privukao je posebnu pažnju zbog dešavanja na ovom meču.

Ejden Sipio, ljubiteljima egzotike poznat još odavno, postao je sada planetarno popularan pošto su dvojica igrača Antigve i Barbude u odvojenim akcijama dobila crvene kartone iz istog razloga – povukli su ga za kosu. Ušao je u igru u 69. minutu kada je na semaforu već stajao konačan rezultat, a samo dva minuta kasnije iznudio prvo isključenje, dok je drugo došlo u nadoknadi. Bilo je i ranije sličnijih isključenja, uglavnom ih je iznuđivao Mark Kukurelja, ali Sipio ima neobičniju i dužu, mnogo dužu kosu.

https://twitter.com/SportakCZ/status/2104111674382860442

Zapravo, teško da je iko ikada od kada se igra ovaj sport imao dužu kosu od njega – ona ide gotovo do članaka, vezuje je sa dve trake i jednom dodatnom oko struka kako ne bi nekontrolisano letela unaokolo. Iako mu ona verovatno otežava kretanje i smanjuje brzinu, protivnici ponekad ne mogu da ga zaustave, pa ne odole da to probaju da urade povlačenjem za dredove skupljene u predugačak rep.

Sipio je, inače, nedavno napunio 36 godina i igra za Roring Lajonse – aktuelnog šampiona lige Angvile. Stoga, možemo ga videti kako barata loptom jedino ako smo toliko dokoni da upalimo FIFA+ platformu gde se prenosi tamošnja liga ili potražimo strim kada igra njegova reprezentacija. A možemo, naravno, i da sačekamo da popularne fudbalske stranice objave neki isečak zbog bizarnosti poput ove sa pomenutog meča ili same njegove pojave.

https://twitter.com/Footballtweet/status/2104305828312285601

A zaista jeste zanimljivo videti ga jer je tako jedinstven. Iako mu kosa prekriva broj na dresu, u svakom trenutku utakmice ga svi lako prepoznaju. O svojoj frizuri je rekao da kroz nju samouvereno izražava sebe i prenosi poruku ljudima da se ne plaše da izraze svoju individualnost u bilo čemu što rade.

Možda bi mu, da se fudbalom bavi profesionalno, neko od trenera i „naredio“ da se ošiša kako bi konkurisao za sastav. Ovako, ofanzivni vezista i, po potrebi, napadač fudbal igra iz hobija, ali je čak i tako uspeo da postane reprezentativac s obzriom na to da na ostrvu nema prevelike konkurencije. Tamo je trka čamaca nacionalni sport, a najuspešniji sportisti sa Angvile su atletičari – sprinter Žaron Hjuz, te Šara Proktor i Kit Konor koji se takmiče u skoku u dalj i troskoku. Svi troje, međutim, nastupaju i osvajaju medalje za Veliku Britaniju.

I Sipio je, kao i većina ambicioznih sunarodnika, deo svog života proveo u Engleskoj, gde se školovao. Diplomirao je međunarodno poslovanje na Univerzitetu u Halu, radio je i u Londonu, a onda se tokom perioda korone vratio u rodni kraj. Primetan je i prekid informacija o njegovoj fudbalskoj karijeri između 2006, kada je bio član U17 selekcije Angvile, i 2021. kada je zaigrao za sadašnji klub i debitovao za seniorsku reprezentaciju. Možemo pretpostaviti da mu je vrhunac bavljenja fudbalom u toj gotovo 15-godišnjoj pauzi bio "Sunday league“.

https://twitter.com/untrucdefoot/status/1935454078852534321

Ono što se, pak, pouzdano zna jeste to da danas uporedo sa igranjem za Lajonse i reprezentaciju obavlja i funkciju menadžera infrastrukture u sportskom sistemu Angvile, tako da je baš on zadužen za očuvanje prvog i jedinog terena sa veštačkom podlogom koji je 2024. izgrađen na ostrvu uz pomoć FIFA-e.

Na kraju krajeva, on je možda i najbolji primer toga da je fudbal igra za sve i svakoga – i za one koji svojim imidžom ne deluju kao tipičan fudbaler i za malene teritorije usred okeana na samom dnu FIFA-ine rang liste. I možda bi ova organizacija mogla da razmisli da Sipio, po okončanju igračke karijere, postane jedan od njenih ambasadora, pošto je već postao najbolji ambasador Angvile.