Uprava napolje

„Beogradska arena“ je krcata na mečevima košarkaša Partizana u Evroligi, dobro je ispunjena i u regionalnoj ABA ligi, ali što je više navijača u najvećoj sportskoj dvorani na Balkanu to je manje prijatno predsedniku crno-belih Ostoji Mijailoviću. Znate i sami, da ne pričamo mnogo o tome, ne „mirišu“ ga partizanovci, jer su ogorčeni zbog načina na koji je trener Željko Obradović otišao iz kluba.

Ne mnogo manja količina gneva, mada kvantitativno i energetski svakako „tanja“, vidljiva je i na fudbalskim mečevima crno-belih i usmerena je na potpredsednika i jednu od najveći legendi kluba, Predraga Mijatovića. Priča je manje više ista, nezadovoljni su navijači njegovim radom i javnim nastupima i to niti mogu niti žele da sakriju.

S druge strane Topčiderskog brda u godinama za nama nema nezadovoljstva, i na relaciji navijači-uprava sve funkcioniše kao sat, dok se u regionu sporadično pojavljuju periodi kada pristalice sa tribina jasno stavljaju do znanja da im se ne sviđa ono što rade rukovodioci kluba i tada se sa na stadionima čuje ono staro dobro poznato skandiranje „UPRAVA NAPOLJE“.

I tako je već decenijama širom, fokusiraćemo se na to, fudbalskim terenima brdovitog Balkana. Danas su u prvom planu navijači Partizana, slede ih pristalice podgoričke Budućnosti, a godinama su se po tom pitanju isticali i Bad Blue Boys iz Zagreb, a pre 15 i više sezona ulicama su protiv čelnika Crvene zvezde marširale Delije.

A taj trend protesta protiv uprave nije usamljen u Evropi. U pojedinim zemljama navijači su strastveniji, pa je njihova borba mnogo žešća, dok poneki nezadovoljni fanovi vrlo često mašu belim maramicama kada žele nekoga da smene. Taj vid gandijevske borbe na ovim prostorima nikada neće biti shvaćen i prihvaćen. Ne samo kod nas, već i širom „starog kontinenta“.

Nego, da vidimo gde su to u ovom trenutku najžešći oblici borbe protiv rukovodtsva kluba.

Marširanje ulicama Londona i Glazgova

Primera radi, navijači Totenhema ne mogu da smisle prvog čoveka kluba Danijela Levija i ne propuštaju priliku da mu to jasno stave do znanja. Skaut sport je imao tu privilegiju da prošle godine bude u Bilbau na stadionu „San Mames“ tokom utakmice finala Lige Evrope između ovog kluba i Mančester junajteda i jasno smo shvatili da ni osvojena titula nije promenila raspoloženje navijača „pevaca“.

- I don’t care about Levy, he doesn’t care about me – samo je jedan od slogana koji pristalice „pevaca“ neprestano koriste, a to je jedan od pristojnijih, dok one druge nećemo pominjati.

Osvajanjem tog trofeja londonski tim je stekao pravo nastupa u Ligi šampiona, a sada kada ih je Atletiko Madrid zaustavio u osmini finala i kada je borba za opstanak u Premijer ligi, drugu godinu u nizu, jedina briga ekipe iz prestonice Engleske, ta borba protiv Levija postaje sve jača i izraženija. Marševi ulicama prestonice Velike Britanije se nastavljaju, glavni čovek u klubu je jasno označen kao „pohlepni totenhomrzac“ i pokret pod nazivom „Change for Tottenham“ je sve snažniji uticajniji.

Osvojen evropski trofej u Ligi konferencija nije uspeo da podigne rejting ni rukovodećem dvojcu Vest Hema kojima navijači žele da vide leđa. U pitanju su većinski vlasnik David Saliven i zamenica predsednika Karen Bredi protiv kojih protesti traju već nekoliko sezona. Nema utakmice “čekićara” na kojoj im pristalice tima iz istočnog Londona ne pokazuju „crvene kartone“ na kojima je napisano „No more BS“ ili skandiraju „Sack the board“, a protesne šetnje oko stadiona „London“ su najnormalnija stvar.

„Ajronsi“ se, baš kao i njihov gradski rival grčevito bore za opstanak u elitnom rangu engleskog fudbala, a bez obzir da li se jedna od najlepših fudbalskih himni na svetu, „I’m forever blowing Bubbles“ naredne godine bude pevala u Premijer ligi ili u Čempionšipu, navijači Vest Hema se neće smiriti dok ne pobede u ovoj borbi protiv vetrenjača.

Veliku bitku protiv rukovodstva kluba na Ostrvu vode i navijači škotskog Seltika koji su u otvorenom ratu protiv Majkla Nikolsona i Pitera Lavela. Demonstracije nisu nasilne, barem ne u nekom velikom obimu, već se ogledaju u raznim drugim vidovima borbe, poput one da se na stadion uđe tek u 12. minutu, da bi se simbolično pokazalo kako klub ne može bez svog 12. igrača – a to su navijači.

Takođe, na meču protiv Štutgarta u revanš meču šesnaestine finala Lige Evrope Seltikove pristalice su na teren ubacile i veliki broj teniskih loptica, što im nije prvi put.

Potez navijača Lacija o kojem priča cela Evropa

Skoknućemo sada malo do, pa možemo reći, komšiluka, jer Italija i njena Serija A su svakako najbliže mesto gde prosečan fudbalski navijač sa ovih prostora može da uživa u mečevima Lige petice. I tu ćemo se, takođe, fokusirati na ono šta se dešava u glavnom gradu, a to je veliki protest navijača Lacija protiv većinskog vlasnika kluba, Klaudija Lotita.

Uf, kakva je to netrpeljivost. Tolika da pristalice nebeskoplavih ne dolaze na „Olimpiko“ u znak protesta, ali su odlučile da se pojave na derbi meču protiv Milana. Lacijali su na tom susretu ispunili stadion i napravili neverovatnu atmosferu, a kao nagrada je došla pobeda protiv velikog protivnika, mada to u ovom kontekstu i nema neku specijalnu težinu.

Taj njihov dolazak na tribine privukao je toliku pažnju javnosti da nije bilo medija na „čizmi“, a i daleko izvan granica Italije, koji nije pisao o tome da su se pojavili na stadionu, napravili fantastičnu atmosferu i pružili fenomenalnu podršku svojim ljubimcima, a Lotitu po ko zna koji put poručili – odlazi iz kluba, da bi se onda oni ponovo povukli i do kraja sezone neće dolaziti na svoju tribunu.

Mediji pišu da je plan najvatrenijih pristalica Lacija bio da istaknu transparent sa natpisom „sloboda“, ali da im policija to nije dozvolila, pa je jasno da će ova borba neće skoro završiti. Tu pomirenja nema i samo se čeka o će prvi da se povuče.

Baš kao i u slučaju porodice Glejzer i navijača Mančester junajteda ili fanova Valensije i rukovodstva kluba sa “Mestalje“. Slično je i u Sevilji, nekim grčkim klubovima, pa u Poljskoj i Bugarskoj, ali ne mogu se svi ti protesti svrstati u jedan tekst.

Uostalom, kao što se treneri dele na one koji su smenjeni i one koji će tek biti smenjeni, tako postoje i samo dve vrste uprava - one protiv kojih su navijači i one protiv kojih će tek biti.