Sin Irske, otac Čilea: Koren prijateljstva Slajgo Roversa i O'Higinsa

Čile i Irska su udaljeni hiljadama kilometara, mada ih spaja mnogo toga od istorije, preko naroda, pa sve do fudbala. Kako su obe države poznate po pomorskoj tradiciji, usputne su rute u prekookeanskim plovidbama, možda i najpoznatija poveznica dve udaljene države, jeste poznata porodica O'Higins.

Ova porodica je više stotina godina bila jedna od najuglednijih na zapadu Irske, u oblasti Slajgo, sve dok ih sredinom 17. veka Oliver Kromvel, nije proterao sa vekovnog ognjišta i prinudio da traže sreću po belom svetu. Njihovo plemićko poreklo, poznavanje mora i plovidbe, garantovalo im je da će se lako snaći, a deo porodice otisnuo se u Španiju, što će im omogućiti da se upišu u istoriju. Jedan od potomaka ove porodice, Ambrozio O'Higins kao ponosni Irac i katolik, staviće se u službu španske imperije i krenuti u daleki svet. Sposoban moreplovac i trgovac, Ambrozio je gradio svoj imidž, ali i poslovnu imperiju širom Perua, Venecuele i Granade, pre nego se skući u La Plati, u današnjoj Argentini.

Nakon što je dobio projekat izgradnje puta kroz Ande između Čilea i Argentine, Ambrozio se seli na sami zapad španske imperije kako bi nadgledao radove. Uspešnost projekta od Ambrozija stvara viđenog lika u tamošnjem društvu, a nekoliko ugušenih buna domorodaca donela mu je titulu generala u španskoj vojsci, te nepregledna imanja širom Čilea i status jednog od najpoznatijih i najbogatijih ljudi u tom delu sveta. No, sve ono što je Ambrozio postigao, nije ni približno onome što je uspeo njegov sin. Ako je Ambrozio O'Higins gradio špansku imperiju, njegov sin Bernardo će dosegnuti visine, ali zahvaljujući rasparčavanju iste.

Dobar deo detinjstva Bernardo je proveo uz majku, oca je slabo i poznavao, ali videlo se da ganja vojničku karijeru. Sa 15 godina poslat je u Peru da „uči zanat“ (uzmite u obzir da ni Peru ni Čile nisu bili nezavisne države, već španske prekomorske teritorije), a sa 17 ide u London da završi studije. Dolazak u centar najveće svetske imperije krajem 18. veka, od golobradog mladića sa periferije sveta, mogao je da stvori samo jedno. Revolucionara.

Zaista, Bernardo O'Higins će se tokom školovanja upoznati sa idejama američke borbe za nezavisnost i tako zadojen će se vratiti kući u Čile, sada već kao obrazovan mladić, spreman za velika dela i visoke funkcije. Po povratku kući, kao naslednik ogromnih imanja bavio se poljoprivredom kao veleposednik, a kada je Napoleon pobedio Španiju, čileanska vlastela je bila zabrinuta za opstanak, pa proglašava autonomiju, sa namerom da se održi vlast lojalna kralju Ferdinandu VII. Nisu ni bili svesni da će to ustvari biti korak ka nezavisnosti, jer će se ubrzo širom Južne Amerike pokrenuti talas revolucionarnih pokreta i ideja, koje će tražiti nezavisnost od Madrida.

Ipak, u Čileu je postojala i struja koja je smatrala da traba biti lojalan Bonaparti, pa će ubrzo početi rat, koji će na kraju dovesti do nezavisnosti Čilea, a jedan od „otaca“ slobodnog Čilea bio je upravo Bernardo O'Higins. To će mu do današnjih dana garantovati mesto među najvoljenijim sinovima najuže države na svetu. U njegovu čast, 1955. godine, u Rankagvi, osnovan je fudbalski klub koji će biti nazvan po njegovom prezimenu, ali koji nikada neće dostići visine koje je poneo otac modernog Čilea.

Fudbalski klub „O'Higins“ samo jednom je bio prvak države 2013. godine, a godinu kasnije osovjili su i Superkup.

Međutim, ovaj klub, tačnije njegovi navijači, uspostavili su jednu neobičnu vezu, tačnije prijateljstvo sa rodnim krajem osnivača države. Na početku teksta napomenuli smo da je porodica O'Higins poreklom iz oblasti Slajgo, na zapadu Irske. Upravo to je dovelo do bratimljenja sa navijačima Slajgo Roversa, što je jedno od neobičnijih fudbalskih prijateljstava ikada.

Slajgo je u Irskoj jedan od popularnijih klubova, tri puta je bio prvak države, pet puta osvojio nacionalni kup, a proterani sin tamošnjih gora, koji se upisao u istoriju daleke zemlje, najbolja je poveznica. Jer, ako se negde sloboda istinski slavi, to je onda Irska, čak i onda kada njeni sinovi, ispišu istoriju daleko od nje.